име: Милоје
презиме: Васиљевић
име оца:
место: Кусадак
општина: Смедеревска Паланка
година рођења: 1880.
година смрти: 1966.
извор података: “Кад су војске пролазиле”, Драгутин Паунић, 1988.
Рођен у селу Кусатку, правник по струци, учесник у балканским ратовима и првом светском рату, резервни судски мајор, радни век провео у звању вишег инспектора Министарства правде – то је најсумарнија биографија Милоја Васиљевића, ратника и грађанина. Провео је осам година у војсци, водио је дневник у свим ратовима, али је остао само онај из првог светског рата, делом сачуван. У време Солунског фронта Васиљевић је доста времена провео на положају Ветерник. Његови земљаци причају да је у свакодневном животу био “врло приступачан човек”.
Свој кратки дневник Васиљевић је водио од 15. јула 1914. године (по старом календару), дакле од трена и дана кад се јавио на позив команде Дунавске дивизије, па до 18. новембра 1915, до почетка повлачења српске војске према Албанији. Дневник је писао с прекидима.
ДНЕВНИК ОФИЦИРА
15. јула 1914. год.
Јавио сам се ађутанту команданта Дунавске дивизије I позива у Београду. Истога дана, упућен сам у Младеновац, где су сва прекобројна митраљеска оделења имала да се мобилишу. У Младеновац, стигао сам истога дана у 1 час по подне и одмах по подне, примио сам дошавше војнике свих прекобројних митраљеских оделења.
16. јула 1914. год.
Примио сам војнике који припадају IV пешадиском прекобројном митраљеском оделењу, којим сам и у прошлом, Балканском рату, командовао. Остала оделења стављена су била под команду поручника Радивоја Јанковића.
У 11 часова, по наредби команданта Дунавске дивизије, сва оделења отпутовала су у Тополу. Како није било довољно товарних коња, митраљези су пренети до Тополе у колима коњским, која су тога истога дана, стигла са митраљезима из Београда у Младеновац.
17. јула 1914. год.
У 5 часова ујутру, оделења су стигла у Тополу. Одмах по доласку примио сам за оделење 4 митраљеза са припадајућим митраљеским и товарним прибором. Митраљези носе бројеве: 225, 226, 227, 228. Оруђа сам очистио, подмазао – спремио за употребу.
Продужено је примање обвезника и товарних коња.
18. јула 1914. год.
Према поменутој наредби команданта Дунавске дивизије, односно врховне команде, оделење је данас ушло у састав XI пешадиског пука I позива, приликом његовога проласка кроз Тополу, на путу за Аранђеловац. Око 5 часова по подне, оделење је стигло у Аранђеловац и ту преноћило. Киша од 5 часова по подне, па до ујутру.
19. јула 1914. год.
Полазак из Аранђеловца у Лазаревац у 6 часова пре подне. У 10 и по часова, пук стиже у Трбушницу. После одмора, пук је продужио пут и у 5 часова по подне стигао је у Лазаревац, прошао кроз варош и у непосредној близини вароши преноћио.
20. јула 1914. год.
У 5 и по часова пук је пошао са преноћишта, прошао кроз село Вреоце и одмах изашао на положај “Волујак”, чије лево крило почиње од села Црљени и десним крилом у облику лука, наслања се на (последње) крајње куће села Јунковца.
Од 8 часова пре подне, до 2 часа по подне рекогносцирање терена, а од 2 часа, отпочели су сви батаљони и оделења утврђивање положаја.
Оделење је овога дана израдило заклоне за 2 митраљеза. Један на фронту 1. батаљона, више цркве јунковачке, а други на фронту 3. батаљона, у селу Јунковцу, испод кафане.
21, 22. и 23. јула 1914. год.
Продужен рад на утврђивању.
Оделење код пуковског штаба у Медошевцу.
24, 25. и 26. јула 1914. год.
Утврђивање.
Оделење код пуковског штаба у Сокуљи.
27. јула 1914. год.
Пре подне продужен рад на утврђивању, по подне одмор. Око 6 часова по подне, стигао је из Крагујевца командир митраљеског оделења XI пешадиског пука “Кара-Ђорђе”, мајор Душан Лукић, са људством митраљеског оделења XI пеш. пука I позива, са товарним коњима, али без митраљеза. Наредбом команданта пука, мајор Лукић одређен је за командира митраљеског оделења.
Понуђени положај командира чете нисам примио, да се не бих одвајао од мојих војника, којима сам командовао за време балканског рата, а и зато што сам веровао да ће Душан, који је мој школски друг, за најкраће време примити батаљон.
Постављен сам за водника I вода.
28. јула 1914. год.
Предао сам Душану оделење.
29. јула 1914. год.
Са мојим водом, од 8 и по до 10 часова, радио сам јединачну обуку.
30. јула 1914. год.
Пуку наређен покрет. Полазак у 4 и по часова по подне. Између 9 и 10 часова по подне, пук се задржава ради преноћишта.
31. јула 1914. год.
У јутру рано, пук продужава марш, правац Шабац. У 9 часова по подне, пук стиже у Коцељеву. Преноћиште.
1. августа 1914. год.
Настављен марш у означеном правцу. У 2 часа по подне пук стиже на 4 км од Шапца у који је непријатељ ушао још 30. пр. месеца.
Наређен је ноћни напад. Пук је ноћу дошао на положај испред саме вароши, који је раније већ био заузео XVII пешадиски пук. У 2 и по часа по поноћи, пук се по наређењу повлачи јер је напад одложен.
2. августа 1914. год.
Мој вод са 2. батаљоном који је одређен у заштитницу. Цела дивизија повукла се на положаје (с леве стране реке Добраве) више ћуприје у селу Церовцу. Батаљон са оделењем на и у близини пута који од Шапца води на означене положаје (Лескићева кафана). У вече заштитница се повлачи и као предстража заузима положај испред дивизијског положаја.
3. августа 1914. год.
Наређен је напад на Шабац. Митраљеско оделење одређено је у претходницу са првим батаљоном. Пук је дошао до Кормана и ту је добио наредбу да се врати и да заузме положаје западно од Шапца.
Мој вод придодат IV батаљону. Вод са батаљоном, остао је до 3 часа по поноћи на положају.
4. августа 1914. год.
По наредби команданта пука мој вод у означено време напушта положај и одлази у пуковску резерву, на положај “Русјан“.
По наредби команданта дивизије, пук поново полази на Шабац у 7 часова пре подне.
3. батаљон, мој вод и једна пољска батерија одређени су у претходницу.
Развијање претходничког батаљона почело је код Лескићеве кафане. Патроле на 4-500 метара одатле долазе у додир са непријатељским патролама и слабијим деловима, а на путу за Шабац, код села Јеленче, примећена је већа непријатељска колона, на коју је батерија одмах, с пута, отворила паљбу.
Претходнички батаљон у трчећем кораку протерао је непријатеља и заузео Мишарске положаје десно од главног пута, испод села Јеленче. Одмах за овим развијају се за борбу, 2. и 4. батаљон. Први батаљон остао је у пуковској резерви.
По заузећу поменутих положаја, мој вод одлази у батаљонску резерву, позади првих борбених редова, испред батерије, на сеоском путу.
Од 4 часа по подне, непријатељска артиљерија обасипа ватром наше положаје.
5. августа 1914. год.
Борба се наставља. На левом крилу чује се јака пушчана паљба. Непријатељска артиљерија страховитом ватром обасипа наше положаје. Наша пешадија задржава наступање непријатеља.
Лево од нашег пука развио је се за борбу X пешадијски пук, а лево од овога XIX пешадијски пук.
Непријатељ је успео да потисне десно крило X пешадијског пука, због чега је наређено одступање и нашем пука…(?).
Наш пук повлачи се до Лескићеве кафане и одмах поседа сеоски пут који иде поред ове кафане и управно сече главни пут. Мој вод на десном крилу другог батаљона.
6. августа 1914. год.
Непријатељ густим стрељачким стројевима непрекидно напада. Све нападе наш пук, наносећи непријатељу страшне губитке, одбија и његово наступање задржава.
Око 2 часа по подне наш пук, по наређењу команданта дивизије, повлачи се на положај “Русјан” (на десној обали реке Добраве).
Овога дана, лево од нашег пука био је XII пешадијски пук. Говори се да је непријатељ успео да потисне лево крило XII – десно крило XIX пешадијског пука па је због тога наређено повлачење и нашем пуку.
7. августа 1914. год.
У 6 часова пре подне Аустријанци нападају наше положаје. Мој вод одлази у први борбени ред код 4. чете 3. батаљона, с леве стране главног пута (правац Шабац) и у непосредној близини моста у Церовцу, а око подне, одлази на лево крило батаљона, код 1. чете 3. батаљона.
Мој вод овога дана утрошио 4180 метака.
Непријатељ је на целом фронту, са великим губицима, одбијен. Од мојих војника, рањен је један редов.
8. августа 1914. год.
Наша дивизија полази на Шабац. Мој вод одређен у главнину 2. батаљона, у предходницу.
Од Лескићеве кафане ка Шапцу небројени лешеви непријатељских војника виђају се свуда. Војничка спрема разбацана на све стране.
Пошто је пук заузео одређене положаје, одељење одлази у пуковску резерву.
У 6 часова по подне, вод упућен на фронт, 4. батаљона. У 8 часова по подне, вод стиже на одређено место и утврђује се. Непријатеља у близини нема.
9. августа 1914. год.
Вод остаје на истом месту до 7 и по часова по подне, а тада са 3. батаљоном полази напред, долази и поседа, без борбе, положаје на Мишару, које је и раније на дан 4. августа држао. Мој вод у првом борбеном реду, десно од главног пута.
10. августа 1914. год.
Непријатељска артиљерија обасипа јаком ватром наше положаје. Наша артиљерија доста резервисана.
На левом крилу пука, јака пешадијска борба.
У 6 часова по подне наша артиљерија обасипа страховитом ватром сву просторију на којој се непријатељ налази.
Око 8 часова по подне, лево од нас, чују се узвици “Ура, ура…” на целом фронту.
Јака пушчана паљба.
Вод утрошио 940 метака. Рањен шрапнелом редов Стеван Тимотијевић.
11. августа 1914. год.
У 6 часова ујутру са нашег положаја видимо непријатељске колоне које се из Шапца, преко понтонског моста повлаче у Срем.
У 7 часова пре подне, непријатељ растура мост и понтоне пребацује на његову обалу.
Целога дана непријатељска артиљерија, необично јаком ватром туче наше положаје, нарочито артиљерија са монитора.
Рањен каплар Милан Цакић.
У 4 часа по подне, мој вод са првим борбеним редом спушта се на пут за Обреновац.
Наше трупе овога дана улазе у Шабац. Непријатељ се налази преко Саве, у нашој близини.
12.августа 1914. год.
Вод на истом месту. По наредби командапта пука, у 8 часова по подне, вод се повлачи у резерву код штаба пуковског, у селу Јеленчи.
13. августа 1914. год.
На истом месту.
14. августа 1914. год.
Вод код пуковског штаба у селу Мишару. Вод улази око 10 часова пре подне у састав оделења.
15. и 16. августа 1914. год.
На истом месту.
17, 18, 19, 20. и 21. августа 1914. год.
Одељење у резерви код Пуковског штаба у селу Јеленчи.
22. августа 1914. год.
На истом месту. Око 11 часова по подне, наређује се спрема за покрет. Око 12 часова ноћу, пук полази путем за Обреновац.
23. августа 1914. год.
У 10 часова пре подне пук стиже код Црвене механе, скреће лево сеоским путем и задржава се у непосредној близини кафане. На овоме путу видимо много кола натоварених понтонима.
Говори се о прелазу преко Саве у Срем. Командант пука са командантима батаљона одлази на Савску обалу. Око 5 часова по подне команданти се враћају.
У 9 часова по подне сви батаљони са митраљеским одељењем полазе ка обали Саве, на коју после кратког времена стижу. 2. батаљон са мојим водом, по наређењу, има први да се пребаци помоћу понтона, а остали батаљони и друге јединице у пуку имају да се пребаце преко понтонског моста, кад овај буде направљен. Пролаз наш, до и испод Подгоричке аде.
24. августа 1914. год.
У I час по поноћи, једним топовским пуцњем, дат је знак да пребацивање почне. Први понтон са војницима, прешао је на другу обалу Саве непримећен. На други понтон, непријатељ је отворио ватру, која је од тога момента трајала непрекидно до зоре. Пребацивање је, без обзира на отпор непријатеља, непрекидно вршено. У саму зору пребачен сам и ја са војницима. Ускоро потом, био је пребачен цео 2-ги батаљон и једна чета 1. батаљона (3-ћа ?)
Слабији непријатељскн делови (1. чета?) напустили су обалу и повукли се.
Око подне и остали батаљони нашега пука, прешавши преко понтонског моста, стижу на место где смо ми извршили прелаз. Цео пук полази напред и у 4 по подне стиже и заузима село Обреж. Одмах је поседнута ивица села у правцу Карловчића и отпочето утврђивање.
На дан 6. септембра 1914. год., пошто је мајор Лукић постављен за команданта батаљона, примио сам поново, као командир, команду над одељењем.
У борби 1. X 1915. год. на “Врановом брду” рањени су: каплар Милић Павловић (остао у пуковском превијалишту) и каплар Милан Цакић (остао у рову који је непријатељ заузео). Истога дана нестали су, заробљени услед службених прилика у којима су се налазили, поднаредник Велимир Павловић, каплар Радован Домановић и редови: Мијаило Младеновић и Љубомир Милићевић.
Овога дана погинуо је и 1 коњ.
У борби 6. октобра 1915. год. на положајима код села Врбовца (више Колара) погинули су: редови Александар Вучковић, Милета Пантић и Стеван Кршљански; рањени: редов Радоица Петровић, поднаредник Чедомир Миловановић и редови: Љубомир Срећковић и Миладин Маријановић. Последња двојица, тешко рањени, нису могли бити на време изнети, те их је непријатељ заробио.
Овога дана погинуо је и један товарни коњ.
У борби 20. октобра 1915. год. на положају код Багрдана (“Ошњак”) нестало је каплара Ђорђа Митровића. Ђорђе је без одобрења отишао у село Стрижило, тамо остао, сачеко долазак непријатељев и предао му се.
Приликом повлачења са овог положаја ка првом прихватном положају 21. октобра 1915. год. намерна су остали и предали се непријатељу, редови: Миливоје Којадиновић, Јанићије Здравковић, Милан Станковић, Атанасије Бановић и Светозар Маринковић.
Приликом повлачења од “Мајура”, 22. октобра 1915. год., намерно су остали и предали се непријатељу: поднаредник Радојко Моравчевић, поднаредник Игњат Николић, редови: Милан Бошњаковић, Глигорије Пауновић, Јован Савић, Мијаило Петровић, Светозар Сапунџић, Вујица Машић, Лазар Крупежевић, Раденко Живковић, Митар Панић, Драгомир Ранковић, Никола Арифовић, поднаредник Чедомир Ђорђевић, поднаредник Јовица Марјановић, редови: Јездимир Благојевић, Илија Ђорђевић, Никола Николић, Љубомир Ивановић, Милоје Матејић.
Приликом повлачења са положаја више села Бачине, 24. октобра 1915. год. намерно је остао и предао се непријатељу редов-коњоводац Лука Стојадиновић (коње пустио).
Приликом повлачења ка Јастрепцу, 17. октобра 1915. год. намерно су остали и предали се непријатељу у селу Купарима, редови: Данило Крстић и Светозар Илић. Светозар је са собом одвео једног товарног коња.
1. новембра 1915. год. на положају “Кутловско брдо” рањен је редов Милисав Живановић.
Приликом повлачења са положаја, позади “Барбатовачке косе”, ноћу између 3. и 4. новембра 1915. год. намерно су остали и предали се непријатељу: редови Радоје Јањић и Боривоје Јовановић.
6. новембра 1915. год. нестало је код “Преполца” редова Гмитра Алексића. Гмитар је тада био болестан и као такав упућен код кујне.
У борби, 7. новембра 1915. год. на положају испод “Дубничке карауле”, код села Маторова, погинуо је поднаредник Александар Прокић.
Код поднаредника Александра Прокића који је погинуо 7. нов. 1915. год. код села Маторова, Дубничке карауле, нађено је 72.50 дин. (50 у новчаницама и 22,5 у сребру). Овај новац има да се преда његовом оцу Лазару Прокићу, из Дубоне, срез подунавски, округа смедеревског.
Новац се налази на чување код његовога водника п. поручника Милоша Симоновића.
Нађени новац код покојног Александра предат је пред Скадром, његовом задружном брату по признаници, која се налази код мене.
Приликом повлачења са положаја ка Тенешдолском теснацу између 7. и 8. новембра 1915. год. намерно су остали и предали се непријатељу: поднаредник Милан Стојановић и редов Новица Маринковић.
Приликом преласка преко планине Жљеба побегао је из одељења редов. Радомир Николић, 21. новембра 1915. год.
18. новембра 1915. год. побегао је из Пећи, напустивши поверене му коње, редов Милован Јанковић.
