име: Аврам
презиме: Винавер
име оца: Јосиф
место: Варшава
општина: Варшава (Пољска)
година рођења: 1863.
година смрти: 1915.
извор података: “Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и светском рату 1912-1918“, 1927.
Родио се 31. децембра 1863. год. у Варшави (Пољска).
Био је лекар у Шапцу, а у рату резервни санитетски мајор.
Умро је од пегавог тифуса 24. августа 1915.год. у Ђевђелији.
Родио је се у Варшави (Пољска) 31. децембра 1863. г. у угледној породици која је дала Пољској и Русији талентоване правнике, лекаре, математичаре, песнике и шахисте. Још од ране младости пок. Др Винавер одликовао се великом интелигенцијом и благородношћу душе.
Свршивши с одликом гимназију у месту рођења, студирао је медецину у Варшави, Кракову и Бечу.
Једно време био је асистент чувеног окулисте проф. Ридела, затим проф. Брауна и проф. Билрота.
После студија на разним клиникама, у Бечу, др Винавер пође за Цариград. Али у Београду, у Шах Клубу, упозна се, 1889. г. са ондашњим министром Таушановићем, који му понуди да буде шеф очног одељења у београдској болници.
После године дана др Винавер буде постављен за ординаријуса у шабачкој болници.
У Шапцу, вароши коју је др Винавер заволео целим срцем, оставио је најсветлије име као спреман лекар и узорит грађанин.
Др Винавер је био први приватни бањски лекар у Ковиљачи.
Др Винавер страсно је се бавио рентгенологијом. Он је у Србији први лекар који је набавио рентгенов апарат, а у Европи трећи.
Др Винавер имао је успешне резултате у лечењу лупуса рентгеновим зрацима, што је и демонстрирао на болесницима у Српском Лекарском Друштву. О томе је написао и једну брошуру: „Лечење рентгеновим зрацима”.
Бавио се много и сифилисом; написао је брошуру: „Да ли је очев сифилис наследан”.
Др Винавер је имао једну од највећих књижница у Србији, из области медецине, која је за време аустријске окупације 1915.-1918. год. пропала сва заједно са огромном колекцијом разноврсних инструмената из свих грана медецинске науке, и са другим санитетским материјалом, који је испуњавао 8 соба његова стана у Шапцу.
У рат 1912. године ступио је као рез. капетан I. класе. Био је управник болнице у Врањи за цело време турскога рата.
Први бугарски рат 1913. провео је у Ваљеву, као управник там. сталне војне болнице.
Почетак Светског Рата затекао га је у Ваљеву, кад му је пред први улазак аустријске војске поверена била дужност управника свих там. резервних војних болница да их преда непријатељу.
1915. год. био је у Ђевђелији где је на Рош Ашана умро као рез. сан. мајор и управник у болници, 24. августа (по старом) 1915. г.
Велики напори и надчовечански, истрајни лекарски рад за време ратова, поткопали су снажан и јак организам пок. др Винавера.
Иначе челичног здравља, за време ратова др Виневер прележао је трбушњи тифус, повратну грозницу, срдобољу, изгубио је 4 прста на десној руци, и, најзад, подлегао је у Ђевђелији тропској маларији, која је тамо покосила многе животе наших и страних лекара.
Сахрањен је у Ђевђелији, по свима обредима јеврејске вере, али не на гробљу, него на врху једног брда, поред многих других наших војника помрлих од немилосрдне тропске маларије. Доцније, по ослобођењу наше Отаџбине 1918. год, гроб пок. др Винавера није се могао више разпознати, те сав труд и све настојање у томе правцу од стране његове породице остали су за сада без успеха тако да се не зна тачно где се налази гроб др Винавера.
За време прве инвазије аустриске, због свога родољубивог и одважног понашања, буде изведен пред ратни суд и осуђен.
Али у том судбоносном за њега тренутку, Аустријанци добију наређење да се повлаче и тако пресуда над др Винавером остаде неизвршена.
За време ратова др Винавер је сву своју уштеђевину потрошио на предовољства за војнике које је очински љубио.
Мир пепелу благородног лекара и част његовом светлом имену!
