име: Нисим
презиме: Меламед (Давидовић)
име оца: М.
место: Лесковац
општина: Лесковац
година рођења: 1870.
година смрти: 1915.
извор података: “Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и светском рату 1912-1918“, 1927.
Рођен у Лесковцу 16. фебруара 1870. год.
Био је редов I п. пука III позива.
Умро је 12. фебруара 1915. год. од тифуса у Лесковцу, где је био дошао на боловање.
За ратне заслуге одликован је Карађорђевом звездом са мачевима трећег реда, коју је њему и још неколицини официра уручио лично регент Александар.
Са осећањем које је познато само ратницима у оваквим ситуацијама, три војника одврнуше бомбе, спремни да крену у смрт. Челичне лопте требало је само креснути. Каплар Стојадин није више хтео да губи ни једног тренутка. Са својим кривим ногама, он је у два скока већ био на бугарском рову, Али, гле чуда. У рову није никог било.
Без обзира на разлику у вери и народности нисам могла да их разумем: зар им туђинац може бити милији од људи чији им је језик заједнички и који живе на истом тлу?