Банићевић Ђ. Милош

Банићевић Ђ. Милош
Банићевић Ђ. Милош

 

 

име: Милош
презиме: Банићевић
име оца: Ђорђе
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1882.
година смрти: ?
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Банићевић Ђ. Милош, артиљеријски пуковник (Ваљево, 21. X 1882 – ?, ? ).

Отац Ђорђе, државни и полицијски чиновник, мајка Милева, домаћица.

Свршио основну школу и шест разреда гимназије у Ваљеву и Шапцу, а Нижу школу Војне академије (убудуће: НШ ВА) у Београду. Као пешадијски потпоручник почео је радити као водни официр у V пешадијском пуку, када је преведен у артиљерију. Завршио је нижи и виши курс Артиљеријске школе гађања (убудуће: АШГ) и бивао водник и командир батерије.

Банићевић Ђ. Милош
Банићевић Ђ. Милош

У ратовима од 1912. до 1918. године био је командир батерије брзометних Крупових топова и учествовао у разним борбама. После I светског рата био командант дивизиона и командант пука.

У чин артиљеријског пуковника унапређен 1924. године. Последњу годину активне службе провео је у Гарнизонској управи у Сарајеву као гарнизонер. Пензионисан је по својој молби 1937. године и преведен у резерву. Није се женио, ни оставио потомака.

Одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, Орденом белог орла са мачевима IV реда, Златном медаљом за хра- брост, Сребрном медаљом за храброст, Орденом Светог Саве IV реда, Орденом југословенске круне IV реда, Орденом белог орла V реда, црногорском Сребрном медаљом за храброст, француским Корпусним крстом, Даниловим крстом IV реда, Споменицом Српско-турског рата 1912/13, Споменицом Српско-бугарског рата 1913, Споменицом Краља Петра I и Албанском споменицом.

Слични чланци:

Мажуранић Божидар

Мажуранић Божидар

Зна се да је био један од најхрабријих официра и да је био одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда и највишим руским орденом за храброст Светим Ћорђем.

Прочитај више »
Лолић Живадин

Лолић Живадин

Али тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра, никада више. А старица је сваког јутра извиривала иза тараба, излазила на друм и кошчату старачку руку стављала изнад чела, погледајући неће ли се отуда из даљине појавити и њена деца.

Прочитај више »