име: Јаћим
презиме: Видић
име оца: Радослав
место: Рајковић
општина: Мионица
година рођења: 1888.
година смрти: 1950.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Видић Р. Јаћим – Аћим, земљорадник и резервни наредник (Рајковић, Мионица, 6. X 1888 – Рајковић, 9. XII 1950).
Мада је у матичну књигу уписан под именом Јаћим, у народу је био познатији као Аћим. Отац Радослав и мајка Анка (дев. Аћимовић из Жабара код Ваљева), пољопривредници, имали су још три кћери и два сина (Светомира и Животу).
Основну школу учио је у месту рођења, па иако је био један од бољих ученика у својој генерацији, остао је у селу да се бави пољопривредом.
Током 1905. и 1906. године служио је редовни војни рок у II чети III батаљона V пешадијског пука Краља Милана у Ваљеву. Завршио је Курс за резервне пешадијске подофицире и произведен у чин резервног пешадијског наредника.
На позив отаџбине учествовао је у оба балканска и I светском рату. Имао је више јуначких подвига. Једном приликом улетео је у бугарски ров и на препад заробио више противничких војника, већу количину оружја и муниције.
Као резервни наредник у II чети III батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива за показану храброст у борбама на планини Рудник, одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима, о чему је објављен указ ФАО 11 123, од 15. јуна 1915. године.
Тешко је рањен на положају у селу Јаребице код Лознице, августа 1914. године. Заробљен је у борбама на правцу Баточина – Градац, октобра 1915. године и спроведен у аустроугарско заробљеништво, где му је одузет и један високи орден, који је добио од руског цара Николаја за показану храброст.
По повратку из заробљеништва, живео је у Рајковићу и бавио пољопривредом. Као активан члан Демократске странке (убудуће: ДС), добар домаћин, стари ратник и мудар човек више пута је биран за сеоског кмета, а једном и за председника рајковићске општине. Доста се ангажовао око подизања школске зграде у свом селу, а био је активан и у земљорадничком задругарству, па је и његова заслуга што је тридесе- тих година XX века Рајковић био један од значајнијих задругарских центара, не само у ваљевском крају.
У браку са Љубинком Пиваљевић, домаћицом из Рајковића, изродио је деветоро, а успели су да подигну троје деце – кћи Станицу и синове Владимира и Радована. Владимир, зв. Влајко, рођен 1914. године, убијен је од стране Немца за време II светског рата.
