Гавриловић Ж. Драгутин

Гавриловић Ж. Драгутин
Гавриловић Ж. Драгутин

 

 

име: Драгутин
презиме: Гавриловић
име оца: Живко
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1868.
година смрти: 1937.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Гавриловић Ж. Драгутин, трговац и друштвени радник (Ваљево, 20. XII 1868 – Београд, 29. I. 1937).

Отац Живко, зв. Добра или Добро Сокољанин, трговац и председник Ваљевске општине, а мајка Јелка, кћи Ранка Гођевца, врло имућног трговца и индустријалца из Ваљева. Основну школу и три разреда гимназије завршио је у родном граду.

Драгутин – Гиле положио је приправнички испит за Трговачку академију у Линцу. Потом је радио као трговац у више београдских фирми. Током 1897. постао је сувласник мануфактурно-галантеријске радње у Београду, у Кнез Михаиловој улици која је од 1922. пословала под именом Марко Вулетић, Гавриловић и компанија. Брат му Миливоје држао познату кафану Код знака питања у Београду.

Активно је учествовао у друштвеном животу. У Београдској трговачкој омладини (убудуће: БТО) био је члан Школског одбора, члан Управног одбора (од 1899), секретар и потпредседник (од 1904). Радио је и као члан Уређивачког одбора Трговинског гласника (од 1908). Један је од оснивача хуманитарног друштва Краљ Дечански. Годинама је био у управи Београдског трговачког фонда, председник Надзорног одбора Хипотекарне банке и Финансијског одбора Београдске берзе. Од 1923. био је члан масонске ложе Шумадија.

Завршио је Курс за резервне официре и имао чин потпуковника у резерви. Учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године. На жалост о том виду његовог ангажовања немамо конкретнијих сазнања.

Одликован је Орденом Карађорђеве звезде, Златном медаљом за храброст, Орденом југословенске круне, Орденом Светог Саве III степена, Орденом белог орла IV степена и руског Црвеног крста.

Слични чланци:

Стевановић Стојковић Драгутин

Стевановић Стојковић Драгутин

Али није ни Шваба толико луд. Осули они ватру ниско, па је куршум стригао траву као најоштрија коса. Кад Стојко допуза, на десној нози није му било цокуле. Метак га погодио у табан и све му раскрвавио.

Прочитај више »