име: Милосав
презиме: Дамјановић
име оца: Ђорђе
место: Смедерево
општина: Смедерево
година рођења: 1876.
година смрти: 1932.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Дамјановић Ђ. Милосав, официр – дивизијски генерал (Смедерево, 20. I 1876 – Београд, 11. XI 1932).
Отац Ђорђе, трговац и мајка Персида, домаћица.
После основне школе у месту рођења завршио је шести разред гимназије у Пожаревцу. У НШ ВА ступио је 28. септембра 1893. године са XXVI класом. Вишу школу ВА завршио је 1. новембра 1902. године са X класом. Први официрски чин добио је 2. августа 1896. године. У чин мајора унапређен је 6. априла 1909, а пуковника 1. октобра 1915. године. Чин дивизијског генерала добио је 21. октобра 1923. године.
Почео је радити као водник у IV гардијском батаљону и IX пешадијском пуку, а 14. октобра 1900. постао је ађутант II пешадијског пука Кнез Михаило. После завршене Више школе Војне академије био је командир II чете III батаљона IX пешадијског пука, ордонанс официр на служби у Двору краља Петра I Карађорђевића. Од маја 1909, био је класни старешина Војне академије, а од новембра 1910. године командант I батаљона II пешадијског пука Кнез Михаило.
У балканским ратовима учествовао је као командант батаљона II пешадијског пука. Током Првог светског рата бивао је командант VI кадровског, а од 21. новембра 1914. до 9. новембра 1915. године командант XVII пешадијског пука Дринске дивизије I позива. По одласку из XVII пешадијског пука извесно време био је командант XIV пешадијског пука I позива, командант Бањског одреда и на служби у Дунавској дивизији.
Након завршетка Првог светског рата бивао је: командант Румског војног округа; командант Потиске пешадијске бригаде и командант Потиске дивизијске области. Од почетка 1929. године био је инспектор пешадије и председник Испитне комисије за полагање испита за чин мајора у свим главним родовима војске. Пензионисан је 1932. године, а после краће болести и преминуо.
Био је познат по својој храбрости и умешности, па је добио већи број домаћих и страних одликовања.
Као командант XVII пешадијског пука Дринске дивизије I позива 1915. године одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена. Пред ње добио је и Орден Карађорђеве звезде (1904); Медаљу за војничке врлине (1905), Сребрну медаљу за храброст (1912), Орден белог орла (1914) и још два ордена Белог орла са мачевима IV степена (1918, 1920), Орден Карађорђеве звезде III степена (1924), Орден Светог Саве II реда (1928) и Орден Југословенске круне (1930). Од страних одличја добио је руски Орден св. Станислава са мачевима IV реда (1917), пољски крст Милитар V степена (1924) и румунску круну I реда (1929). Дакле, имао је три ордена Карађорђеве звезде.
У браку са Зорком кћерком Милеве и Николе Јовановића, трговаца из Пожаревца, имао је сина Милорада, рођеног 1912. године.
