Димитријевић И. Драгутин

Димитријевић И. Драгутин
Димитријевић И. Драгутин

 

 

име: Драгутин
презиме: Димитријевић
име оца: Илија
место: Алексинац
општина: Алексинац
година рођења: 1865.
година смрти: 1921.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Димитријевић И. Драгутин – Уча, официр – бригадни генерал (Алексинац, 26. X 1865. – Београд 16. VII 1921).

Отац Илија, окружни благајник и мајка Љубица, домаћица.

Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Крагујевцу. Потом је прешао у Реалну гимназију у Београду. Као ученик виших разреда београдске Реалке почео је радити као привремени учитељ у Ропочеву код Сопота, па му отуда и надимак Уча.

Учествовао у рату против Бугарске 1885/86. као добровољац. Већ 10. фебруара 1886. године ступио је у НШ ВА са IX класом. Пошто се показао вредним, одговорним и спретним убрзо потом завршио је и ВШ ВА. Од 1905. до 1909. године био је командант Окружне пуковске команде и XVII пешадијског пука у Ваљеву. У овом граду 1906. образовао је Ваљевско витешко гимнастичко друштво Душан Силни и био његов први председник.

У балканским ратовима био је командант IV пешадијског пука I позива. У Првом светском рату био помоћник и заступник команданта Дринске дивизије II позива и помоћник команданта Дринске дивизије I позива, командант Крајинског одреда од октобра 1915. до марта 1916. и помоћник команданта Тимочке бригаде. Двадесет другог јуна 1916. упућен у Русију за команданта II дивизије Добровољачког корпуса Срба, Хрвата и Словенаца, а потом је био и командант Шумадијске дивизије.

После Првог светског рата био је командант целокупне жандармерије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (убудуће: Краљевине СХС), па га је на том положају и смрт затекла. У тај посао унео је све своје способности и сву енергију, којом га је природа обдарила. Тако је постао њен први организатор, коју је ујединио, уредио, снабдео, улио дух. Поред редовне дужности био је председник Војнодисциплинског суда. За време Првог светског рата Аустроугарски војници по његовој процени нанели су штету његовој непокретној имовини у Ваљеву од 49. 213 динара. Комисија за накнаду ратне штете установила је да му је учињена штета од 54.000 динара или 109,73%.

За заслуге у рату био је одликован великим бројем домаћих и стра- них одликовања. Међу којима добио је и два ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV и III степена. О томе су објављени укази 8 383 и 978.

Слични чланци:

Динић М. Драгољуб

Динић М. Драгољуб

Други пут у томе рату 1. XI 1915. год. код села Блаце тешко је рањен у леву ногу у очајној заштитничкој борби и ту на положају остао је и заробљен од Немаца.

Прочитај више »