Ђукановић Н. Илија

Ђукановић Н. Илија
Ђукановић Н. Илија

 

 

име: Илија
презиме: Ђукановић
име оца: Никола
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1871.
година смрти: 1945.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Ђукановић Н. Илија, професор, директор београдске Реалке, лични секретар краља Петра I, државни саветник и публициста (Ваљево, 12. V 1871 – Београд, 7. III 1945).

Отац Никола, био је трговац, а мајка Јелена, дев. Богутовић, домаћица. Основну школу и ниже разреде гимназије учио је у Ваљеву, а више у Првој мушкој гимназији у Београду, где је завршио и Филозофски факултет Велике школе.

Своју професорску каријеру започео је у I београдској мушкој гимназији 1898. године, а предавао је и Ваљевској и II мушкој гимназији у Београду. Извесно време био и школски надзорник основних школа у Београду и учествовао у изради школских прописа и наставних програма.
Још као гимназијски професор постао је лични пријатељ Краља Петра I Карађорђевића и био чест гост у његовом двору. Од новембра 1915. до јула 1919. био је лични секретар краља Петра I, извесно време и управник Краљевог двора. Краљ га је 1910. године именовао у Одбор за подизање своје задужбине на Опленцу, а 1916. године предао му свој тестамент на чување. Ђукановић је са краљем Петром I сачинио забелешке које историчари и данас користе.

Иначе, Ђукановић је, по сведочењу савременика, у много чему био необичан човек, о чему говори и чињеница да није присуствовао прослави педесетогодишњице своје матуре, јер није желео да ремети свој устаљени ритам живота, пошто он леже увек у 8,30 часова увече.

Учествовао је у оба балканска и Првом светском рату у непосредној пратњи краља Петра I. По повратку из I светског рата још неко време био је управник Краљевог двора. Од 1920. до 1922. године био је директор Реалке у Београду. Као професор и директор одликовао се великом стручношћу, изузетним радним навикама и стрпљивошћу у опхођењу са колегама и ученицима. Између светских ратова био је државни саветник доста присутан у политичком животу земље.
Сарађивао је у више листова и часописа. Аутор је више дела из математике, историје и етнологије. Са братом, учитељем Милорадом, написао је више школских уџбеника који су доживели и по десетак издања. Написао је дела: Краљ Петар I ван отаџбине 1915-1919 (1922); Обичаји о слави и Божићу (1934); Пчеларење (1935); Убиство Кнеза Михаила и догађаји о којима се није смело говорити I и II. књ (1935. и 1937) и Хрватско питање (1939). У свој књизи Убиство књаза Михаила или догађаји о којима се није смело говорити доста простора посветио је Ваљеву и Ваљевцима, одакле је, по његовом мишљењу, потекла идеја да се књаз убије.

За верно служење отаџбини у свим приликама одликован је са више домаћих и страних одликовања, међу којима је и Орден Карађорђеве звезде. Био је један од издашнијих донатора за изградњу цркве Александар Невски на Дорћолу. Своју кућу у Београду, у Улици принца Евгенија бр. 3, завештао је Српској академији наука.

Женио се два пута, али деце није имао. У првом браку био је са једном Францускињом, а у другом са Милицом из веома имућне трговачке породице из Гроцке код Београда.

Слични чланци:

Цвијић Т. Живко

Цвијић Т. Живко

За заслуге у рату 1917, 1918. и 1919. године, указом од априла 1920. године, одликован је официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.

Прочитај више »