име: Чедомир
презиме: Јовановић
име оца: Тодор
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1876.
година смрти: 1965.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јовановић Т. Чедомир, официр дивизијски генерал (Ваљево, 8. VII 1876 – Цоесфелд, Немачка, 14. X 1965).
Отац Тодор – Тоша, абаџија и имућан трговац, а мајка Љубица.
После основне школе и шест разреда гимназије као питомац XXVI класе Ниже и IX класе ВШ ВА. Био и слушалац Артиљеријске школе гађања у Русији од 1902. до 1903. године. Говорио руски и француски језик.
Као артиљеријски официр био је командир хаубичке батерије IX батерије Дунавског артиљеријског пука, потом на служби у Артиљеријско-техничком одељењу МВ, командир III батерије Шумадијског артиљеријског пука, ордонанс краља (1909-1910), командант пољског дивизиона и командант III дивизиона Шумадијског артиљеријског пука.
У овој последњој улози учествовао је у балканским ратовима и био посебно запажен у ослобађању Косова и борбама на Брегалници, Дриму и Рајчанском риду. Мобилизација за I светски рат затекла га је у гарнизону Штип, па је и даље био командант III дивизиона Шумадијског артиљеријског пука. Истакао се у борбама код Шапца и на Колубари. Током 1916. године извесно време био је командант српских трупа у Алжиру. Од марта 1916. до 1919. био је командант Дринског артиљеријског пука и са њим учествовао у пробоју Солунског фронта.
После Првог светског рата најпре је био на одсуству у Француској, а онда командант Савског артиљеријског пука и Савске артиљеријске бригаде, наставник АШГ у Карловцу, командант Врбаске дивизијске области, инспектор артиљерије и помоћник команданта V армијске области. За артиљеријског бригадног генерала унапређен је 21. X 1923, а дивизијског генерала 20. јануара 1925. године. Пензионисан је 8. маја 1936. године.
У Априлском рату 1941. године учествовао је као инспектор артиљерије. Заробљен је и интерниран у заробљеништво. По завршетку II светског рата остао је у емиграцији у Западној Немачкој где је и умро. Сахрањен је на гробљу у Оснабрику. Од 1905. године ожењен је Јеленом кћерком Косте Шпартаља, адвоката из Београда. Имали су једног сина.
Добитник је више ратних и мирнодопских одликовања и других признања, међу којима и три ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, два француска ордена Легије части, једног чешког ордена, Ордена Светог Саве III, II и I степена итд.
