Јовичић Р. Јаков

Јовичић Р. Јаков
Јовичић Р. Јаков

 

 

име: Јаков
презиме: Јовичић
име оца: Радован
место: Стубо
општина: Ваљево
година рођења: 1888.
година смрти: 1942.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Јовичић Р. Јаков, трговац и редов (Стубо, Ваљево, 12. X 1888 – Ваљево, 28. XI 1942).

Отац Радован и мајка Иванка (дев. Илић из Причевића), пољопривредници. Рано је остао без мајке, а потом и без оца. Завршио је основну школу и трговачки занат у Ваљеву.

На одслужењу војног рока затекао га је почетак Првог балканског рата. Као припадник Петог пешадијског пука Дринске дивизије I позива учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године, прешао је преко Албаније и Крфа и доспео на Солунски фронт. Посебно је био запажен у борбама на Церу, Мачковом камену, Колубари, Кајмакчалану итд. За почињене подвиге често је похваљиван и награђиван. Имао је Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима, Медаљу за храброст и још пет одликовања. Два пута је рањаван па је упућиван у Бизерту ради лечења и опоравка.

По завршетку рата као активни припадник југословенске војске неко време је провео у Тузли. Тамо се упознао, а потом и оженио Христином Чегаревић из Тузле, чије отац био машиниста у Солани. Затим се настањује у Ваљеву, у старој градској чаршији Тешњару, где је радио као пиљар. Пошто је стекао известан иметак купио је плац, направио кућу у Ваљеву, у Бирчаниновој улици бр. 61, где је и држао продавницу мешовите робе. Под оптужбом да је сарађивао са партизанима 1941. године био је ухапшен, затваран и мучен. Уз помоћ пријатеља и познаника избавио се из затвора али је од задобијених последица убрзо умро.

У браку са Христином (1898-1978) имао је петоро деце – две кћери (Аница и Љубица) и три сина (Александар, Драгић, зв. Драган и Василије). Александар, трговачки помоћник, од октобра 1944. године, као борац III. чете III батаљона VIII црногорске бригаде учествовао је у борбама за ослобођење Београда, оболео је од трбушног тифуса и умро у Војној болници у Београду 26. новембра 1944. године.

Слични чланци:

Матејић Ж. Милутин

Нисмо дали да закоље Белог Јову за славу. Заволели смо га, играли се са њим. Па кад идемо на положај, Јова са нама, неће са другим војницима за божју мајку, само са нама.

Прочитај више »