име: Јаков
презиме: Јовичић
име оца: Радован
место: Стубо
општина: Ваљево
година рођења: 1888.
година смрти: 1942.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јовичић Р. Јаков, трговац и редов (Стубо, Ваљево, 12. X 1888 – Ваљево, 28. XI 1942).
Отац Радован и мајка Иванка (дев. Илић из Причевића), пољопривредници. Рано је остао без мајке, а потом и без оца. Завршио је основну школу и трговачки занат у Ваљеву.
На одслужењу војног рока затекао га је почетак Првог балканског рата. Као припадник Петог пешадијског пука Дринске дивизије I позива учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године, прешао је преко Албаније и Крфа и доспео на Солунски фронт. Посебно је био запажен у борбама на Церу, Мачковом камену, Колубари, Кајмакчалану итд. За почињене подвиге често је похваљиван и награђиван. Имао је Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима, Медаљу за храброст и још пет одликовања. Два пута је рањаван па је упућиван у Бизерту ради лечења и опоравка.
По завршетку рата као активни припадник југословенске војске неко време је провео у Тузли. Тамо се упознао, а потом и оженио Христином Чегаревић из Тузле, чије отац био машиниста у Солани. Затим се настањује у Ваљеву, у старој градској чаршији Тешњару, где је радио као пиљар. Пошто је стекао известан иметак купио је плац, направио кућу у Ваљеву, у Бирчаниновој улици бр. 61, где је и држао продавницу мешовите робе. Под оптужбом да је сарађивао са партизанима 1941. године био је ухапшен, затваран и мучен. Уз помоћ пријатеља и познаника избавио се из затвора али је од задобијених последица убрзо умро.
У браку са Христином (1898-1978) имао је петоро деце – две кћери (Аница и Љубица) и три сина (Александар, Драгић, зв. Драган и Василије). Александар, трговачки помоћник, од октобра 1944. године, као борац III. чете III батаљона VIII црногорске бригаде учествовао је у борбама за ослобођење Београда, оболео је од трбушног тифуса и умро у Војној болници у Београду 26. новембра 1944. године.
