Јосиповић Константин

име: Константин
презиме: Јосиповић
име оца:
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1887.
година смрти: 1919.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Јосиповић Константин – Коста, сликар и резервни официр (Београд, 2. V. 1887 – Скопље, 7. VIII 1919).

Потиче из уметничке породице у којој је и брат Радивоје био сликар, а сестре Христина и Јелена, глумице. Основно и средње образовање завршио је у родном граду. Почео је 1902. радити код фирмописца и позоришног сликара Доминика де Андреа у Београду али после неколико месеци, због неспоразума са њим, напустио је посао. Сликарство је учио у Српској цртачкој и сликарској школи Ристе Вукановића. Као државни питомац студирао је сликарство на Сликарској академији у Минхену.

Још није био завршио школовање, а мобилизација за балканске ратове затиче га на војној вежби, као водника у III чети II батаљона XVII пешадијског пука у Ваљеву. Са том јединицом учествује у оба балканска рата и показује велику тежњу за одбрану Отаџбине, храброст и ведро расположење, чиме значајно доприноси подизању борбеног морала сабораца. Посебну храброст испољава у борбама на Бабуни, код Алинаца и Битоља, а у селу Кукуричане са својим водом уништио је једну турску батерију која им је наносила велике губитке, због чега је одликован Сребрном медаљом за храброст. У рату са Бугарима имао је чин резервног пешадијског потпоручника, заступао командира чете и био је истакнут у борбама на Брегалници, Побијеном и Говедарнику, па је одликован Златном медаљом за храброст и и унапређен је у чин поручника.

Почетак Првог светског рата га затиче као водника у XVII пешадијском пуку па се истиче у борби на Церу и око Дрине. За заслуге у борбама 1914. одликован је Орденом белог орла са мачевима, а на Видовдан унапређен у чин резервног капетана II класе. Током 1915 године храбро се бори на Власини, око Призрена и Скадра и повлачи преко Албаније. После реорганизације наше војске на Крфу постаје командир чете у XVII пешадијском пуку. На Солунском фронту је у првим борбеним редовима око Островског језера, где одбија оштар бугарски напад. Учествује и у нападу на Кајмакчалан, где је рањен па је упућен у Бизерту на лечење. Већ почетком 1917. године враћа се у пук и прима Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. Један је од учесника пробоја Солунског фронта са чином резервног капетана I класе.

Сликао је иконостас Цркве апостола Петра и Павла у Рибници код Мионице 1909. и 1910. године. Тих година насликао је и неколико пејзажа, међу којима су најпознатији Рибничка пећина и Парк које је излагао на IV изложби Ладе у Београду. Био је ангажован и на уређењу српског и турског повиљона на међународној изложби примењених уметности у Торину 1919. године.

Слични чланци:

Пауновић Милета

Пауновић Р. Милета

Много муке задао је он непријатељу својим митраљезом. Досађивао му сваког часа. Али ни непријатељ њему није остао дужан. Све су плотунима гађали његово гнездо.

Прочитај више »
Алмузлиновић Моша

Алмузлиновић Моша

  име: Моша презиме: Алмузлиновић име оца: место: Шабац општина: Шабац година рођења: 1891. година смрти: 1914. извор података: “Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја

Прочитај више »