име: Властимир
презиме: Ковачевић
име оца: Драгомир
место: Слатина
општина: Уб
година рођења: 1893.
година смрти:
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Ковачевић Д. Властимир, земљорадник и редов (Слатина, Уб, 1893 – Нежидер, Мађарска, ?).
Отац Драгомир и мајка Драгиња, пољопривредници средњег имовног стања.
После завршене основне школе у Докмиру остао је код куће и бавио се традиционалним пољопривредним пословима.
Од 1913. године, односно од II балканског рата, активно је учествовао је у многим борбеним окршајима. Као редов IV чете II батаљона XVII пешадијског пука Дринске дивизије I позива починио је више подвига. Одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је објављен указ ФАО 11.124, од 15. јуна 1915. године.
Ово високо ратно одличје добио је пошто је приликом продора непријатељске војске на Гучеву изнад Лознице, у јесен 1914. године, устао из рова и храбрио своје другове говорећи им да се не плаше противника. Истовремено је из стојећег става непрекидно отварао ватру по противничким положајима и наносио им велике губитке. Приликом одступања наше војске, октобра 1915. године, заробљен је и спроведен у мађарски логор Нежидер, где је умро и покопан.
Како је млад умро није се ни женио, па ни оставио потомака. Имао је сестру Живку, која се удала за Светислава Ковачевића из Слатине са којим је изродила пет синова.
