име: Петар
презиме: Косић
име оца: Вићентије
место: Бујачић
општина: Ваљево
година рођења: 1881.
година смрти: 1949.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Косић В. Петар, официр – армијски генерал (Бујачић, Ваљево 13. 5. 1881 – Београд, 18. 4. 1949).
Отац Вићентије и мајка Миленија, земљорадници.
После основне школе и Ваљевске гимназију био питомац XXXI класе Ниже и XIV класе ВШ ВА. Потом на стажу у Француској и Немачкој. Завршио је припреме за генералштабну струку.
Официрску каријеру је започео у V пешадијском пуку Краља Милана у Ваљеву. Као пешадијски официр био је и водник у VIII пешадијском пуку, те командир IV чете III батаљона II пешадијског пука и командир III чете II батаљона XVI пешадијског пука. Од 1908. на служби у ГШ и ађутант у Штабу македонско-косовских трупа.
У балканским ратовима бивао је командант железничких станица у Прибоју, Пироту и Врању и ађутант II армије. Током Првог светског рата био је помоћник начелника Штаба Битољске дивизије I позива, референт у Штабу II армије и начелник Штаба Тимочке дивизије I позива.
Од 26. октобра 1919 . до 29. новембра 1921. на НШ ВА предавао је предмет Тактика пешадије. Потом је био шеф Оперативног одсека Оперативног одељења ГШ, помоћник начелника у Штабу I армијске области, в. д. начелника и начелник Штаба II армијске области, в. д. команданта Дравске дивизијске области, начелник Генералштаба III армијске области, в. д. команданта Коњичке бригаде, први помоћник начелника Генералштаба, члан југословенске делегације на Конферен- цији о разоружању у Женеви 1932/33, в.д. команданта I армијске области и командант града Београда. Од 3. јануара 1940. био је начелник Генералштаба и гувернер краља. Скинут са дужности пучем 27. марта 1941. године. Пензионисан два дана касније.
Одликован је са 13 домаћих и шест страних одликовања, међу којима су и два ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV реда и један Орден Карађорђеве звезде IV степена. У чин бригадног генерала унапређен 1. децембра 1925, дивизијског 6. септембра 1930. и армијског генерала 6. септембра 1937. године.
Неко време живео у иностранству. Ухапшен је 15. фебруара 1949. године, а у знак протеста ступио у штрајк глађу што је проузроковало смрт.
Од 1920. године био је ожењен Олгом, кћерком професора Стевана Ловчевића, директора гимназије, начелника у Министарству просвете и наставника краља. Кумови су им били генерал Милан Пешић и трговац Павле Матић. Деце нису имали.
