Лештарић – Цветковић Б. Милан

Лештарић - Цветковић Б. Милан
Лештарић – Цветковић Б. Милан

 

 

име: Милан
презиме: Лештарић – Цетковић
име оца: Благоје
место: Врело
општина: Уб
година рођења: 1881.
година смрти: 1960.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Лештарић – Цветковић Б. Милан, ковач и машинбравар, чиновник и ратни војни инвалид (Врело, Уб, 1881 – Ваљево, 1960).

Отац Благоје Цветковић (1846-1907), родом из лесковачког краја, најпре је био трговац у Београду, потом трговац, економ и политичар у Врелу, командант Тамнавског батаљона Ваљевске бригаде у ратовима 1876 – 1878, задружни посленик и председник врељанске општине. Мајка Јелена, кћи Пантелије Лештарића, имућног домаћина и трговца из Врела.

После основне школе у месту рођења, Милан Цв. Лештарић завршио је и Војно-занатлијску школу у Крагујевцу. Више од десет година радио је као ковач и машинбравар у Војно-техничком заводу у Крагујевцу.

Војни рок одслужио је у Школи резервних официра пешадије, па је као резервни пешадијски поручник учествовао у I балканским рату. Био је изузетно спретан, храбар и способан старешина, а у једној од борби тешко је рањен након чега му је ампутирана лева нога изнад колена. За заслуге у том рату добио је више одликовања и других признања, па и официрски Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда о чему је и објављен указ ФАО 13.959 од 30. новембра 1913. године.

По избијању I светског рата, попут многих својих мештана, морао је у бежанију. И Миланов брат Милутин Цв. Лештарић (1885 – 1915) завршио је Војно-занатлијску школу у Крагујевцу. Неко време радио је као колар и срески економ. Учествовао је у оба балканска и I светском рату. Погинуо је 1915. године и сахрањен на Српском војничком гро- бљу у Зејтинлику крај Солуна.

После рата Милан се ангажовао на развоју и унапређењу земљорадничког задругарства и бивао председник Врељанске земљорадничко штедно-кредитне задруге, а вршио је и дужност секретара (књиговође) – благајника још неких земљорадничких задруга у свом селу. Добрим делом захваљујући и његовом упорном раду Врело је између два светска рата било један од значајнијих задружних центара. О развоју задругарства у овом тамнавском селу оставио је детаљну забелешку, која се чува у Збирци поклона Архива у Ваљеву.

Био је један од оснивача и руководилаца Народне књижнице и читаонице у Врелу. И сам је доста читао, а знао је да лепо пева и свира на виолини. Волео је и пчеларство и важио за узорног пчелара. Током II светског рата углавном је радио као општински деловођа.

Женио се два пута. Први пут оженио се Јелицом – Белом, која је умрла у 21. години. Други брак склопио је са Зорком Алексић (1894 – 1959) домаћицом из Бањана код Уба, чија је породица масовно била на страни НОП-а током II светског рата. Имали су сина Чедомира Цветковића (1912-1985), учитеља и познатог просветног радника у Тамнави.

Слични чланци:

Трифунац Ф. Стеван

Трифунац Ф. Стеван

Погинуо је 26. септембра 1915. на бојишту Лештару северно од Пожаревца као командир треће чете четвртог батаљона четвртог прекобројног пука Дунавске дивизије првог позива.

Прочитај више »