име: Драгић
презиме: Матић
име оца: Саво
место: Осечина
општина: Осечина
година рођења:
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Матић С. Драгић, официр – пешадијски поручник (Осечина,? – Кајмакчалан, 13. IX 1916).
Отац Саво, зв. Ћосо и мајка Милка, пољопривредници имали су троје деце. Живели су у заједничком домаћинству са Савиним братом Богићом, који се није женио, а поред пољопривреде бавио угоститељством.
Нема података о почетку његовог школовања. Веома млад ступио је у војску и веома брзо задобио поверење осталих војника и претпостављених старешина. У I балкански рат пошао је као поднаредник II батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива. Посебно се истакао храброшћу на Бакарном гумну и пред Битољем. Већ за Божић 1913, унапређен је у чин пешадијског наредника. Током борби око Скадра показао је изузетно пожртвовање и хладнокрвност.
Током II балканског рата убрајан је међу праве хероје у својој јединици, али је убрзо тешко рањен. За показано пожртвовање и јунаштво предложен је за Златну медаљу за храброст пошто је сребрну добио у претходном рату. У јесен 1913. године произведен је у активног пешадијског потпоручника.
За време Првог светског рата увек је у првим борбеним редовима. Поново је тешко рањен али овога пута на Мачковом камену. Ипак, са осталима, повлачи се преко Косова и Албаније. У одступању и борбама против Бугара успешно је командовао четом. Погинуо је као водник III чете I батаљона XVII пешадијског пука на Кајмакчалану, кота 2225. Тим поводом познати ратник Живојин Лазић често је говорио: Мог водника Драгића Матића метак погоди у главу. Био је предложен за Орден белог орла са мачевима, а добио је и Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена (указ 31.222). У порти цркве у Осечини налазе се два споменика овом јунаку, један крај другога.
