Матић М. Милорад

Матић М. Милорад
Матић М. Милорад

 

 

име: Милорад
презиме: Матић
име оца: Миаило
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1874.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Матић М. Милорад, официр – пешадијски потпуковник (Ваљево, 19. IX 1874 – Добруџа, 6. IX 1916).

Отац Миаило, абаџија а мајка Милева домаћица. Основну школу и четири разреда гимназије завр- шио је у месту рођења, а пети, шести и седми гимназије у Шапцу.

Војну академију уписао и завршио као питомац XXVIII класе. Као официр службовао је у више места (Ваљево, Београд, Крагујевац…) и обављао значајне дужности. Био је способан официр, веома одговоран, јако строг али и веома правичан. Увек је настојао да у јединицама у којима је службовао не буде само први по правима већ и по обавезама. Редовно је напредовао па је изгледало да ће имати блиставу официрску каријеру.

Активно је учествовао у оба балканска и Првом светском рату. Храбро је предводио своје ратне другове у многим борбама и другим акцијама. Посебно се истакао у борбама на Гучеву код Лознице, где је испољио изузетну храброст и сналажљивост, па је и одликован официрским Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. О томе је и објављен указ ФАО 97.800. У тој борби је био и тешко рањен али ни тада није хтео напустити ратно поприште и своје саборце.
Као изузетно способан официр и искусан ратник, са генералом Михаилом Живковићем и једном групом официра, са Солунског фрон- та 3. маја 1916. године преко Крфа упућен је у Одесу да образују добровољачки корпус састављен од Срба, Хрвата и Словенаца. Убрзо потом у чину пешадијског потпуковника постављен је за команданта II пука Прве српске добровољачке бригаде. Са пуно такта и официрског умећа значајно је допринео омасовљењу и брзом консолидовању јединице која му је поверена.

Лавовски се борио у борбама у Добруџи и постао један од оних српских официра који су и ван граница отаџбине проносили славу нашег оружја. Храбро је пао у борби на платоу Мезарли Баир код села Кокораџе јер више није хтео да одступа. Поводом његове погибије Српске новине су писале: Био је сјајан војник, храбар, строг, правичан и увек борац. Био је старешина који је у својој јединици не само први по рангу, но и први у борби.

Првог фебруара 1904.године у Ваљеву засновао је брак са Зорком Обрадиновић, рођеном 25. августа 1883. године у Ваљеву, од мајке Дамњанке и оца Максима, терзије. Они су се касније развели, а он се поново оженио. Као његов нови шурак у литератури помиње се пуковник Душан Ј. Поповић, а венчани кум Милован С. Гавриловић, пуковник и витез Карађорђеве звезде из Белановице код Љига.

Имао је више ратних и мирнодопских одликовања и других јавних признања.

Слични чланци:

Трифунац Ф. Стеван

Трифунац Ф. Стеван

Погинуо је 26. септембра 1915. на бојишту Лештару северно од Пожаревца као командир треће чете четвртог батаљона четвртог прекобројног пука Дунавске дивизије првог позива.

Прочитај више »