име: Милан
презиме: Миловановић
име оца: Живота
место: Бродарац
општина: Пожаревац
година рођења: 1874.
година смрти: 1942.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Миловановић Ж. Милан, официр – армијски генерал, (Шетоње, Петровац, 15. V 1874 – Београд, 13. IX 1942).
Отац Живота, свештеник неко време у манастиру Ћелије крај Ваљева, а потом као игуман Методије, архимандрит манастира Св. Јована Осоговског. Мај ка Емилија, кћерка Алексе Божића, учитеља у Новом Саду, умрла је у Ваљеву 20. новембра 1891. године.
Као дечак извесно време живео је и школовао се у ваљевском крају. Био је питомац XXIV класе Ниже и VII класе ВШ ВА. Био у Француској на учењу језика а завршио и генералштабну припрему. До балканских ратова био и начелник Штаба Дринске дивизијске области, професор ВА за предмет Тактика и начелник Обавештајног одељења ГШ.
У балканским ратовима био шеф Обавештајног одсека Оперативног одељења ВК, начелник Штаба Црногорске дивизије, командант VII пешадијског пука и начелник Штаба новоформиране Подримске дивизије. Ангажовао се у гушењу Арнаутске побуне 1913. године. У Првом светском рату био је помоћник начелника Штаба III армије, начелник Општевојног одељења МВ, начелник Оперативног одељења ВК, делегат ВК код француске Врховне команде и начелник Штаба II армије. За заслуге у рату одликован је бројним одликовањима и другим признањима међу којима су и ордени Карађорђеве звезде са мачевима IV (два пута) и III степена.
У поратном периоду био је командант Врбаске дивизијске области, најпре други, а потом и први помоћник начелника Генералштаба. Од 11. априла 1929. до 18. априла 1934. године био је начелник Генерал- штаба, а потом и министар војске и морнарице. Од 21. фебруара 1935. био је члан ВС. У чин дивизијског генерала произведен је 5. јануара 1923, а за армијског генерала унапређен 17. децембра 1928. године. Пензионисан је и преведен у резерву 6. марта 1940. године.
Током 1902. оженио се Милицом кћерком Милутина Карановића, пешадијског капетана I класе. Имали су два сина (Милутина и Слобода- на) и три кћери (Радмилу, Радојку и Олгу).
