Милосављевић Ј. Драгољуб

Милосављевић Ј. Драгољуб
Милосављевић Ј. Драгољуб

 

 

име: Драгољуб
презиме: Милосављевић
име оца: Јеврем
место: Врачевић
општина: Лајковац
година рођења: 1888.
година смрти: 1927.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Милосављевић Ј. Драгољуб, подофицир и официр (Врачевић, Лајковац, 14. I. 1888 – Штип, Македонија, 11. XII 1927).

Отац Јеврем и мајка Лексија, пољопривредни произвођачи. Завршио основну школу и два разреда ратарске или ниже пољопривредне школе, с родитељском жељом да унапређује своје домаћинство.

На одслужењу војног рока завело је старешински позив и одлучио да му се посвети. Завршио је једногодишњу подофицирску школу и већ 15. марта 1910. постао је каплар. Распоређен је за нишанџију на митраљезу у V пешадијском пуку Краља Милана у Ваљеву. Веома брзо је запажен као добар, вредан и спретан војник али и перспективан старешина. Од 13. октобра 1914. до 25. фебруара 1915. године заступао је командира II чете I батаљона I прекобројног пука Коњичке дивизије. Пошто је и на тој дужности постигао завидне резултате преведен је у официрски ранг и произведен за поручника. Током Колубарске битке, на реци Љигу, у атару лазаревачког села Дудовица, био је теже рањен, али га ни то није удаљило из борбеног строја.

У времену од 16. новембра до 27. марта 1916. године заступао је командира Митраљеског одељења II батаљона XXI пешадијског пука Вардарске дивизије. Касније је неко време водник, а онда опет командир Митраљеског одељења. Без обзира коју дужност да је дужност обављао Милосављевић је увек бивао у првим борбеним редовима. То је његовим војницима уливало додатну снагу и самопоуздање, па су га изузетно поштовали.

Његова лична храброст дошла је до пуног изражаја на Солунском фронту, у борби против утврђених Бугара када је борба трајала непрекидно дан и две ноћи. Жртава је било на обе стране. Наша команда је наредила да се обустави ватра како би се испитало стање на фронту, даље намере и одредила одговарајућа тактика. Љут због те одлуке, Драгољуб Милосављевић, жељан борбе и брзог повратка у отаџбину, у јед- ном тренутку кренуо је сам на бугарске положаје. Пузио је 750 до 1000 метара, гурајући испред себе једну камену плочу као штит и избио на положај одакле су Бугари жестоко тукли по нашим положајима. Прегледао је њихове ровове и установио да противник одступа. Устао је, отво- рио ватру по њима, а рукама дао знак својим војницима да похитају за њим. Жестоком ватром приморали су Бугаре на још брже повлачење.

За овај и друге подвиге, 14. јануара 1918. године, одликован је официрским Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена. О томе је објављен указ ФАО 153.909. За ефикасно ангажовање у сузбијању Арнаутске побуне одликован је Златном медаљом за храброст. Међутим, то му није била и једина медаља за храброст пошто је још 1914. године добио Сребрну медаљу за храброст. Био је носилац неке италијанске сребрне медаље, Ордена белог орла, Албанске споменице и више других одликовања и признања.

После завршетка Првог светског рата био је на служби у Војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 21. марта 1921. до 14. јануара 1924. године био је командир чете у V пешадијском пуку у Ваљеву. Потом је доста радио по местима у Македонији. Постављен је за в. д. командира XXVII чете Команде граничних трупа. Умро је у чину капетана I класе, под недовољно разјашњеним околностима. Има индиција да је био отрован од стране бугарских националиста. Његови посмртни остаци пренети су и покопани на сеоском гробљу у Врачевићу, 26. децембра 1927. године.

Слични чланци:

Матејић Ж. Милутин

Нисмо дали да закоље Белог Јову за славу. Заволели смо га, играли се са њим. Па кад идемо на положај, Јова са нама, неће са другим војницима за божју мајку, само са нама.

Прочитај више »