име: Милорад
презиме: Николић
име оца: Милан
место: Уб
општина: Уб
година рођења: 1885.
година смрти: 1955.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Николић М. Милорад – Шваба, земљорадник – рабаџија и редов (Уб, 1885 – Уб, 1. VIII 1955).
Отац Милан и мајка Стана (родом из суседне Богдановице), пољопривредници слабог имовног стања. Рођен и одрастао на периферији Уба, на локалитету зв. Трново поље. Завршио је основну школу у Убу и бавио се пољопривредном производњом.
Као редов V пешадијског пука Краља Милана учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године и починио више јуначких подвига. Заробио је већу групу аустроугарских војника и за то био одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима, о чему је објављен и указ ФАО бр. 11.124. Имао је још два одликовања и више ратних споменица.
Заробљен је 1915. године и интерниран у Немачку у заробљеништво, где је остао до завршетка Првог светског рата. Пошто је у Немачкој научио немачки језика и често причао о утисцима које је стекао у Немачкој Убљани су га прозвали Шваба. Захваљујући знању немачког језика током Другог светског рата спасио је групу житеља Уба и околине које су Немци намеравали да стрељају.
Бавио се рабаџијским пословима и углавном за убске трговце превозио разне врсте роба од Београда, Обреновца, Ваљева и Шапца до Уба и натраг. Био је веома добар човек, велики шаљивџија и боем. Кад би био загрејан током II светског рата, умео је да запевао Нема зоре, нема белог дана, без наших партизана. Због тога је притваран, саслушаван и упозораван да то више не чини.
У браку са Анком Беловуковић, домаћицом из Уба, имао је осморо деце – по четири сина и кћери. Мушка деца су им рано помрли, а иза кћерки је остало бројно потомство.