име: Светолик
презиме: Николић
име оца: Григорије
место: Јагодина
општина: Јагодина
година рођења: 1878.
година смрти:
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић, “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Николић Г. Светолик, официр – пешадијски пуковник (Јагодина, 25. VII 1878 – ?, ?).
Отац Григорије – Глиша и мајка Станија, пољопривредници.
После основне школе и шест разреда гимназије са XXX класом уписао је ВА. У чин пешадијског потпоручника произведен је 31. октобра 1899. године. Као млад официр радио је као водник у VIII, IX и XI пешадијском пуку; командир чете у X и XIX пешадијском пуку и на служби у Ћупријској окружној команди и Зајечарској гарнизонској управи. Поводом Крагујевачке подофицирске завере 1906. године. Велики војни суд казнио га је са три месеца затвора.
У балканским ратовима и угушењу Арнаутске побуне учествовао је као командир I чете II батаљона XX пешадијског пука. Од почетком I светског рата командује II батаљоном XX пешадијског пука. После реорганизације српске војске на Крфу краће време био је на служби у штабу Шумадијске дивизијске области, а од јула 1916. дејствује као команданат батаљона у VII и II српском добровољачком корпусу. Од јануара 1918. године до априла 1920. био је командант батаљона у Југословенском пешадијском пуку.
По завршетку рата био је командант североисточних области Црне Горе и помоћник команданта II пешадијског пука. Од октобра 1922. до маја 1920. године био је командант V пешадијског пука у Ваљеву, а потом годину дана Дринске пешадијске бригаде. За време службовања у Ваљеву унапређен је у чин пешадијског пуковника и по подацима из оперативног дневника средио је дневник о ратовању V пешадијског пука I позива под називом Ратовање Петог пешадијског пука „Краља Милана“ 1912-1920, који је објављен у Ваљеву 1996. године. Након одласка из Ваљева био је командант Оточког војног округа.
Пензионисан је 27. октобра 1936. године. Страдао је у II светском рату као жртва фашистичког терора.
Био је ожењен Софијом кћерком Ивана Трајковића, грађевинара.
За заслуге стечене у ратовима и миру је одликован: Споменицом Краља Петра I, Златном медаљом за храброст, Орденом белог орла V степена, Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, Орденом белог орла са мачевима V степена, Орденом Светог Саве IV степена, Медаљом за војничке заслуге, Орденима југословенске круне IV и III степена, руским орденом Св. Станислава II степена, по једним енглеским и чехословачким признањем, Албанском споменицом и све три споменице за учешће у ратовима.
Текст из књиге “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988:
Подаци о витезу Светолику Николићу су веома оскудни. Фотографија је узета са повеље једног високог руског одличја и располаже се једино споменицом Президијума народне скупштине народне републике Србије која је издата поводом тога што је Светолик Николић родом из Јагодине страдао као жртва фашистичког терора. Текст те споменице гласи:
„НИКОЛИЋ Г. СВЕТОЛИКА
који је у време Народноослободилачког рата и народне револуције 1941 – 1945. године пао као жртва фашистичког терора. Захвална домовина, ослобођена херојском борбом народа под руководством Комунистике партије и друга Тита неће никада заборавити мученичке жртве на чијим је костима саграђена слобода и независност народа Федеративне народне републике Југославије.
Број споменице 37451 дано у Београду 29. новембра 1950.
Савез бораца Народноослободилачког рата Н.Р. Србије
Председник Душан Петровић
Президијум Народне скупштине Народне републике Србије
Председник Синиша Станковић“
