Остојић И. Селимир

име: Селимир
презиме: Остојић
име оца: Илија
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1875.
година смрти: 1931.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Остојић И. Селимир, официр – дивизијски генерал (Београд, 14. VII 1875 – Суботица, 19. X 1931).

Отац Илија, мајка Стана. По завршетку основне школе и шест разреда гимназије у Београду, ступио у ВА. Нижу школу ВА завршио је са XXVI, а Вишу школу са X класом .

Почео је радити као водник и командир ескадрона у коњичким јединицама. Од 1909. до 1911. године био је ордонанс официр ЊВ Краља, а потом референт коњице у Вардарској дивизијској области. За коњичког капетана преведен је 29. јуна 1907. године. За пуковника је унапређен 1915, а бригадног генерала 1923. године.

У балканским ратовима био је командант Дринског коњичког дивизиона II позива. Током Првог светског рата бивао је: командант II коњичког пука, на служби у штабу II коњичке бригаде, командант Шумадијског коњичког пука I позива, командант I коњичког пука и командант Коњичке бригаде. Пред крај рата био је на располагању ВК.

У првим поратним годинама био је в. д. начелника штаба Брегалничке дивизијске области, на служби у штабу II армијске области и командант одсека Граничне трупе. Потом је помоћник команданта дивизијских области: Зетске, Савске и Јадранске. Касније је напустио војску и био постављен за градоначелника Суботице. Од 1927. био ожењен Јулијаном, удовом Јована Обрадовића, адвоката из Београда а кћерком Светозара Лазића, трговца из Београда.

За заслуге у миру и рату добио је Златну медаљу за храброст, по два Ордена белог орла V и IV степена, Орден Карађорђеве звезде IV степена, руски Орден Свете Ане са мачевима III степена и грчку Ратну медаљу.

Слични чланци:

Матејић Ж. Милутин

Нисмо дали да закоље Белог Јову за славу. Заволели смо га, играли се са њим. Па кад идемо на положај, Јова са нама, неће са другим војницима за божју мајку, само са нама.

Прочитај више »