Параментић Д. Љубомир

Параментић Д. Љубомир
Параментић Д. Љубомир

 

 

име: Љубомир
презиме: Параментић
име оца: Драгић
место: Бело Поље
општина: Ваљево
година рођења: 1885.
година смрти: 1915.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Параментић Д. Љубомир, активни пешадијски наредник и потпоручник (Бело Поље, Ваљево, 22. II 1885. – Средњево, 4. X 1915).

Отац Драгић и мајка Даринка, пољопривредници доброг материјалног стања. Отац се три пута женио и из та три брака имао десеторо деце – четири кћерке ( Драга, Смиља, Наталија и Јелена) и шест синова (Љубомир, Чедомир, Драгољуб, Михаило, др Милорад и Живорад). Како приходи од пољопривреде нису довољни за издржавање тако бројне породице своје синове усмеравао је да се школују и запошљавају.

Љубомир је после завршене основне школе у суседном Ваљеву остао је у селу и бавио се пољопривредом. Према казивању савременика био је један од најлепших младића у селу па и шире. На одслужењу редовног војног рока био је вредан, предузимљив и способан војник, па је произведен у подофицирски чин. Учествовао је у оба балканска рата показујући запажену храброст и умешност у командовању, па је више пута унапређиван у веће подофицирске чинове и примљен у активну службу у српској војсци.

Као активни пешадијски наредник борио се у више борби Првог светског рата. У том рату учествовао је и његов млађи брат Чедомир, рођен око 1889. године, који је погинуо као поднаредник XVII пешадиј- ског пука у боју на Церу у јесен 1914. године. Љубомир је често био у првим борбеним редовима и више пута је рањаван. Показивао је велику храброст и сналажљивост. За осведочену храброст и пожртвовање на бојном пољу против Аустроугарске 1914/15. године као пешадијски наредник на предлог министра војног и команданта одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је објављен и указ 11.102 од 15. јуна 1915. године. Имао је још нека одли- ковања и ратна признања.

Као водник I чете II батаљона XVIII пешадијског пука I позива погинуо је на Средњеву код Великог Градишта, у Браничевском округу, у Србији, 4. октобра 1915. године. Надлежни у његовом пуку 24. априла 1916. године, под бројем 166, послали су из Новчаног депоа 380,15 динара који су нађени код њега уз допис урађен у Битољском првостепеном суду на Крфу 28. јуна 1917. године.

Посмртно је унапређен и у чин активног пешадијског потпоручника. Није познато где је сахрањен, а његово име и презиме уклесано је на зиду старе ваљевске цркве и једном споменику у породичном гробљу у месту рођења.

Није се женио па ни оставио потомства.

Слични чланци:

Митровић Драгић

Митровић Тома Драгић

Таман ми тако шапућемо кад, на петнаестак метара од нас, једном узаном стазом, по мекој трави, иду три швапска војника. Судим да су веома млади, неискусни, чим тако неопрезно иду. Не знају каква је ово земља, какав је ово народ, не знају да их иза сваког грма вреба наш човек.

Прочитај више »