Радосављевић М. Душан

Радосављевић М. Душан
Радосављевић М. Душан

 

 

име: Душан
презиме: Радосављевић
име оца: Михаило
место: Гола Глава
општина: Ваљево
година рођења: 1893.
година смрти: 1955.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Радосављевић М. Душан, земљорадник и резервни поднаредник (Гола Глава, Ваљево, 15. VI 1893 – Гола Глава, 17. XII 1955).

Син Михаила – Миће, пољопривредника средњег имовног стања. Школске 1905/06 завршио је основну школу у Голој Глави код учитеља Милана Ранисављевића и остао у месту рођења да се бави пољопривредом.

Био је борац и поднаредник XVII пешадијског пука Дринске дивизије. Учествовао је у више борби и био изузетно храбар. Повлачио се преко Косова и Албаније и имао је обичај да каже Нико не зна шта су муке тешке док не пређе Албанију пешке. Са Крфа је упућен на Солунски фронт и тамо је чинио херојска дела.

Често је у пратњи претпостављеног старешине Михаила Маџаревића добровољно одлазио у неке веома ризичне али драгоцене акције и био му велика помоћ и потпора. Причало се како је заробио већу групу противничких војника и предао надлежнима. За то је добио Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима, о чему је објављен указ 150.806. Имао је и Обилићеву медаљу за храброст и још нека одликовања и признања.

Био је ожењен Стојаном – Стојком (12. III 1893 – 17. IV 1962), кћерком Светозара Пајић из истог места. Њихова кћерка Зорка удала се за Михаила Малешевића из Дружетића код Коцељева и имала синове: Слободана и Небојшу.

Слични чланци:

Миловановић Драгољуб

Миловановић П. Драгољуб

Тај пут страдања никад нећу моћи да заборавим. Близу смо Љеша. Колико дана нисмо ништа јели!? Једног дана дадоше нам једну конзерву брашна на четворицу војника. У шаторском крилу замесисмо брашно па га затрпамо у пепео. Легнемо по шест у шатор, а ујутру – четворица су мртва.

Прочитај више »