име: Велимир
презиме: Ракић
име оца: Тихомир
место: Јабучје
општина: Лајковац
година рођења: 1880.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Ракић Т. Велимир, земљорадник и резервни коњички наредник (Јабучје, Лајковац, 1880 – Сухо поље, Битољ, 8. XI 1916).
Потиче из породице Ракића која води порекло из Близоња код Ваљева. Отац Тихомир, земљорадник, а мајка Марија (рођ. Грујичић из села Лајковца) домаћица. Поред њега родитељи су имали сина Радомира, такође, носиоца Карђорђеве звезде и кћери – Јулијану удату за Радомира Ковачевића из Јабучја и Зорку за Добросава Петровића из Уба.
Завршио је основну школу и на свом поседу бавио се пољопривредом. Са двадесетак година ступио је на одслужење редовног војног рока. Имао је чин резервног коњичког наредника. Активно је учествовао у I светском рату, као припадник Коњичког батаљона Дринске дивизије I позива, показујући велику упорност, храброст и пожртвова- ње. Одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима, о чему је објављен указ 11.101. Поред њега имао је још нека одликовања и друга признања.
Приликом једног снажног јуриша на противничке положаје на коти 1010 тешко је рањен пушчаним метком у кукове. Пошто се није могао кретати, а ни другови га нису могли изнети Бугари су га заробили и свирепо убили. На његовом телу је пронађено 18 убода ножем. Након погибије код њега је један од Поповића из Јабучја нашао већу сума новца и неке драгоцености што је уредно предато у штаб II коњичког пука и касније уручено породици. Сахрањен је у порти цркве у Сухом пољу код Битоља у Македонији.
У браку са Иконијом Вучетић имао је сина Миодрага, земљорадника који је преминуо 1990. године. Миодрагова кћи Живанка удата је за Боривоја Бајића у Лајковац, док су синови: Владан, напредни произвођач у Јабучју и Драгољуб, који је до одласка у пензију радио у Министарству саобраћаја и веза Републике Србије у Београду.
