Томашевић Ј. Никола

Томашевић Ј. Никола
Томашевић Ј. Никола

 

 

име: Никола
презиме: Томашевић
име оца: Јеротије
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1876.
година смрти: 1965.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Томашевић Ј. Никола, официр – дивизијски генерал, (Београд, 10. II 1876 – Београд, 17. VIII 1965).

Отац Јеротије, абаџија а мајка Анка, домаћица.

После завршених шест разреда гимназије 1. септембра 1893. године са XXVI класом сту- пио у НШ ВА. Вишу школу ВА завршио је 1903. са XI класом. У први официрски чин произведен 2. августа 1896, капетана 1902, мајора 1909, пуковни- ка 1 октобра 1915, бригадног генерала 21. октобра 1923, а дивизијског генерала 17. децембра 1924. године.

До 1899. године био је водник у пољској артиљерији. Током 1899. и 1900. био је државни питомац на стручном усавршавању у аустроугарској артиљерији у Бечу. По повратку у домовину ради као командир батерије у пољској артиљерији, ађутант инспектора артиљерије и командант дивизиона у пољској артиљерији.

У балканским ратовима био је командант I артиљеријског дивизио- на Дринске дивизије I позива. Петог октобра 1913. године тешко је рањен код села Врбовца на десној обали реке Раље, па му је ампутира- но стопало десне ноге. За време I светског рата био је командант диви-иона Шумадијске дивизије I позива. При нашем одступању као рање- ник са осталим пацијентима болнице у Врњачкој Бањи заробљен је 27. октобра 1915. године и спроведен у Аустроугарску у заробљеништво. После дужег боловања пуштен је као инвалид. Од 30. априла 1917. до 5. марта 1919. био је на служби код шефа Српске војне мисије у Паризу и заступник делегата српске ВК код француске Врховне команде.

После рата паралелно је шеф Артиљеријског бироа и заступник инспектора артиљерије, па наставник Тактике артиљерије на НШ ВА. Од 27. новембра 1920. именован је за војног изасланика у Бечу, а потом је начелник Артиљеријског одељења команде II армијске области и в. д. команданта Косовске дивизијске области. За време службе у команди II армијске области истовремено је био привремени судија Босанског дивизијског суда. Пензионисан је 17. маја 1927. године.

За предан и одговоран рад одликован је са више одликовања и дру- гих признања. Међу којима и једним Орденом Карађорђеве звезде IV степена и два ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV и III степена. Орденом белог орла III степена, Златном медаљом за храброст итд.

Женио се два пута. Током 1903. са Маријом, кћерком Стевана Јова- новића, артиљеријског пуковника из Београда, а 1910. са Катарином кћерком Пере Анастасијевића, трговца из Београда. Имао је сина Предрага и кћерку Оливеру.

Слични чланци:

Стојадиновић Душан

Стојадиновић Душан

Схватио сам шта хоће Француз. Читав сат били смо му помоћници – додавали смо му гранате, а он их је испаљивао. Кад код је погађао циљ, он се радовао као дете. Испалио је гомилу граната, вичући: „Браво, Сербо!“

Прочитај више »

Матејић Ж. Милутин

Нисмо дали да закоље Белог Јову за славу. Заволели смо га, играли се са њим. Па кад идемо на положај, Јова са нама, неће са другим војницима за божју мајку, само са нама.

Прочитај више »