Туцаковић Милан

Туцаковић Милан
Туцаковић Милан

 

 

име: Милан
презиме: Туцаковић
име оца:
место: Крагујевац
општина: Крагујевац
година рођења: 1871.
година смрти: 1918.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Туцаковић Милан, официр – генерал (Крагујевац, 26. V 1871 – Ница, Француска, 20. II 1918).

Ступио је у Војну академију 1888. године са XVIII класом. У чин коњичког потпоручника произведен је 1891, генералштабног пуковника унапређен је 1913. године, а у чин генерала 1918. године.

До балканских ратова обављао је дужности командира вода и ескадрона Краљеве гарде, помоћника команданта пука у коњици, помоћни- ка и начелника Штаба Тимочке дивизијске области, шефа Унутрашњег одељења Генералштаба. Од 1907. до 1908. годи- не био је на усавршавању у Француској. По повратку у земљу, постао је командант пука у пешадији.

У балканским ратовима 1912. и 1913. године био је начелник Штаба Дринске дивизије и начелник Штаба Коњичке дивизије. У Првом светском рату био је начелник Штаба Коњичке дивизије, командант Коњичке бригаде, командант Јужноморавских трупа и командант Вардарске и Југословенске дивизије. Сваку од поверених дужности обављао је на најбоље могући начин и био познат као храбар и умешан официр.

Објавио је књиге Стратегија и Борба утврђених положаја. Обе су штампане у Београду 1912. године.

За заслуге у миру и рату добио је више ратних и мирнодопских одликовања, међу којима и ордене Карађорђеве звезде са мачевима IV и III реда.

Слични чланци:

Марковић Петроније

Води Краљ коло, уватише се официри и војници, али краљ Петар је казо: да сваки војник поигра до њега, да се увати за руку његову. Тако сам и ја поигро до краља и уватио краља за руку.

Прочитај више »

Царић Јован

Одем на два-три дана кући. А мој деда, звао се Никола Царић, мени каже: “Свуци ту аустријску униформу, не идеш више у аустријску војску.”

Прочитај више »
Лолић Живадин

Лолић Живадин

Али тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра, никада више. А старица је сваког јутра извиривала иза тараба, излазила на друм и кошчату старачку руку стављала изнад чела, погледајући неће ли се отуда из даљине појавити и њена деца.

Прочитај више »