Урошевић С. Јосип

име: Јосип
презиме: Урошевић
име оца: Стеван
место: Доњи Мушић
општина: Мионица
година рођења: 1893.
година смрти: 1918.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Урошевић С. Јосип, активни пешадијски поднаредник (Доњи Мушић, Мионица, 1893 – Овче поље, 1918).

Отац Стеван и мајка Мили- ца, били су пољопривредни произвођачи. Његова породица у родном крају познатија је под незваничним породичним презименом Гаврић.

Завршио је основну школу у Доњој Топлици, која је два пута отварана. Схватајући да се на селу тешко живи, а надахнут родољубљем одлучио је да продужи школовање у Пешадијској подофицирској школи. Као питомац те школе учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године.

Нема конкретнијих података о његовој активности и држању у балканским ратовима и на почетку Првог светског рата. Међутим, зна се да се повлачио са српском војском и да је прешао Албанију. После одмора и реорганизације српске војске на Крфу упућен је на Солунски фронт где се такође храбро борио.

Након пробоја Солунског фронта, у борби на Овчем пољу, Јосип Урошевић је као наредник у I батаљону V пешадијског пука Краља Милана, жељан слободе, али и својих милих и драгих у Србији, као митраљезац тукао је по противничким положајима из стојећег става. Старији и искуснији ратници саветовали су му да буде опрезнији и да се увек заклања. На то им је одговарао: Витез се не заклања!

У једној таквој акцији смртно је погођен и умро без гласа. У тренутку погибије имао је око 25 година. Оженио се и имао сина Радоја и кћи Наталију.

Имао је све споменице о учешћу у ратовима од 1912. до 1918. године. Посебно је био поносан на своју Златну медаљу за храброст Милош Обилић и Златни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.

Слични чланци:

Ловрић Лујо

Ловрић Лујо

„Мајко! Немој да плачу очи твоје за очи моје кад не плачем ја. Немој да се бојиш за будућност моју кад се не бојим ја. Јер, знај, будућност је моја у будућности уједињеног народа нашег. У његовој срећи, биће и моја срећа…”

Прочитај више »
Пишчевић А. Иван

Пишчевић А. Иван

Иво, јави се. Ти немаш ни жене ни деце. За тобом нема ко закукати. У себи мислим: има их у Семегњеву доста који ће заплакати за сином и братом.

Прочитај више »