име: Јован
презиме: Угриновић
име оца: Н.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1868.
година смрти: 1916.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
По завршеним операцијама у Македонији из Треће армије су изузете две дивизије за продор на Јадран.
Од Шумадијске дивизије првог позива формиран је Шумадијско-албански одред под командом пуковника Димитрија Будића, а, од Дринске дивизије другог позива Дринско-албански одред под командом пуковника Павла Пауновића.
Оба ова одреда су обједињена под заједиичку команду пуковника Дамјана Поповића, па пошто је Поповић подбацио у свом раду и имао непотребно велике губитке под Скадром, све трупе према Скадру обједињене су у заједнички Српско-црногорски кор под командом генерала Петра Бојовића.
Још док су трајале оцерације у Македонији, Бугари су извдачили један по један пук из Седме рилске дивизије која је била у Другој армији генерала Степе Степановића, да би на крају извукли читаву Седму рилску дивизију. И не само то. Бугари су од Срба тражили једну компдетну армију да помогне у освајању Једрена у Тракији. Иако ово споразумом о заједничким операцијама није било предвиђено, српска влада је испунила Бугарима захтев. За ову прилику формирана је одмах после кумановске битке нова Друга армија од Тимочке дивизије првог позива и Дунавске дивизије другог позива, која је преузета од Прве армије. Овом армијом је поново командовао Степа Степановић. Тој армији су дата најбоља артиљеријска оруђа, чак и она која су тек пристизала преко Солуна.
Степина армија је одмаршовала под Једрене у коме је било шездесет хиљада бранилаца и преко сто хиљада становника. Друга армија је одиграла значајну улогу у заузимању утврђеног града не само својом храбром војском, него особито ефикасном ватром најсавременијих српских топова. У току тих мартовских операција 1913. године испред Степине војске појавила су се два турска официра с белим заставама а затим ађутант Шукри-паше, команданта Једрена, који је Степи понудио предају града. Степа им је рекао да није овлашћен да врши преговоре и упутио их да се обрате генералу Иванову. Шукри-паша је то и учинио али се вратио у Фор Хардудук, јер је изгледа желео да га Срби заробе.
У књизи у којој су уписани погинули српски официри испод фотографије Јована Н. Угриновића записано је следеће: “Активни пешадијски пуковник, рођен 08. Х 1868. године у Београду лично је заробио Шукри-пашу у Једрену 1913. године. Тешко рањен у око бомбом из аероплана испод Шијака у Албанији 1916. и од те ране умро у Марсеју 22. 02. 1916. као командант Трећег пука“ Толико сам сазнао о Јовану Н. Угриновићу.
У првом тому књиге С. Скока и П. Опачића: војвода Степа Степановић, на стр. 224-25 стоји:
“У борби за Једрене од Срба је погинуло 6 официра и 286 војника и подофицира, а рањено 8 официра и 1.148 војника и подофицира.
После пада Једрена генерал Степановић је, 27. марта наредио да се од свих јединица Армије образује Комбиновани одред. На челу Одреда Степа је свечано промарширао кроз освојену варош.
Некодико дана касније, Степа је наредио да се на Черномену, управо на оном месту где се према историјским подацима, одиграла битка на Марици 1371. године, у којој је погинуо краљ Вукашин, приреди помен палим херојима. Помену је присуствовао и генерал Степановић са својим штабом. Према писању учесника на помену призор је био упечатљив и потресно је деловао на све присутне. С тога помена Степа је донео две свећице воштанице, које су гореле на Черномену и за живота их је чувао код куће у Чачку. Данас их чува његова унука у свом дому у Београду”.
Балкански савезници: Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка дочекале су крај првог балканског рата с фантастичним резултатима. Протерали су Турке из свих својих крајева од Скадра до Једрена.
