име: Душан
презиме: Пурић
име оца:
место: Ивањица
општина: Ивањица
година рођења: 1873.
година смрти: 1914.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Битка на Дрини – официрска битка
Непријатељска команда се одлучила за нову офанзиву на Србију, сматрајући да ће тако најбоље зауставити српску офанзиву у Срему. Тако је и било. Српска Врховна команда је ту офанзиву обуставила и Прву армију распоредида да брани отаџбину. Тако је од половине септембра до половине новембра 1914. године дошло до жестоких бојева, који су у нашој историји познати као битка на Дрини.
Не зна се где је било горе и где је било теже али се сви слажу да је борба на Мачковом камену била најкрвавија. Стари краљ, иако је врховну команду предао сину престолонаследнику, оцењује да треба да дође у војничке ровове и да личиим присуством осоколи своју храбру војску да брани отаџбину. Његово присуство и изјава, да ко год хоће може да иде кући уз његову часну реч да га нико не сме узети на одговорност и његова изјава да ће он с два своја сина остати да погине на бранику отаџбине, за тили час се пронела фронтом, па су борбе постале још жешће и крвавије. Следећи пример старога краља, официри су увек командовади – За мном! Само Дунавска дивизија првог позива је на Мачковом камену изгубила 118 официра од којих 5 команданата пукова и 17 команданата батаљона, што значи да је по неки пук у кратком времену губио и по 2 команданта.
Командант Четвртог ужичког пука “Стеван Немања” потпуковник Душан Пурић је издао следећу заповест на Мачковом камену: “Војници, ми смо овде дошли да гинемо за отаџбину. Командири испред својих водова и чета, команданти испред својих батаљона, а ја ћу испред свих вас! За мном! У јуриш! За слободу отаџбине!“ Потпуковник Пурић и многи командири и команданти из овог јуриша нису изнели живу главу. Душан Пурић је овом заповешћу написао своју аутобиографију и свако слово које би јој се додадо, кварило би биографију славног команданта једног од најбољих пукова српске војске.
Нису из строја избацивани само команданти дивизија, бригада, пукова и батаљона командирн чета и водова. Из строја је избачен и командант Прве армије генерал Петар Бојовић. Он није рањен топовском гранатом ни авионском бомбом, него пушчаним метком. Готово два месеца је армијом командовао рањен. Тек када је запретила гангрена и опасиост да му се одсече нога, рањеног Бојовића, у најкритичнијем тренутку, заменно је помоћник начедника Врховне команде генерал Живојин Мишић.
Због великих губитака у официрском кадру, битка на Дрини је с правом названа официрском битком. То никако не значи да није било великих губитака у војничком и подофицирском кадру. Напротив, забележено је да је само на Мачковом камену избачено из строја преко 8.000 људи. Питање је да ли је ико икада тачно сабрао колико је жртава Србија дала у церској бици и бици на Дрини.Међу тешким рањеницима био је и принц Ђорђе Карађорђевић.
Велики губици у људству, рововска борба на Дрини, хладио време, глад, болести, слаба одећа и обућа, велика маса жена и деце која се повлачила с војском, а нарочито недостатак артиљеријске муниције, ослабиле су одбрамбену способност српске војске. Ето, у таквој ситуацији је генерал Мишић примио Прву српску армију.
