име: Светолик Толе
презиме: Костић
име оца: Г.
место: Соко Бања
општина: Соко Бања
година рођења: 1883.
година смрти: 1956.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Толе је рођен 1883. године у Соко Бањи. По завршеној гимназији одлази у Београд и ступа у Војну академију. Академију завршава међу првима у рангу и распоређен је да буде гардијски официр и са још 12 гардиста придодат је регенту Александру. Међу том дванаесторицом били су и Петар Живковић, Ратко Ракетић и други.
Толе је 1912. године добровољно напустио службу у двору и одлази у Алексинац код сестре Софије и зета Алимпија. Код њих оставља униформу гардијског официра и одлази у одред војводе Војина Поповића Вука. С тим одредом, пре објаве рата Турцима, четује у Македонији и на Косову. Када је војвода Вук на Груничком вису 1916. године погинуо, Толе је преузео његов одред. Учествује и у осталим бојевима на солунском фронту.
Тешко рањен Толе је послат на лечење у Париз. Доктор Чеда Ђурђевић, који се тада налазио у Паризу, успева да му се лева нога не ампутира. До краја живота остао је тешки инвалид и са оштећеним видом.
По завршетку рата, 14. јула 1919. године у Паризу је одржана величанствена прослава дана победе. Пред огромном масом Парижана, Авенијом Јелисејских поља дефиловади су ешелони и ешелони савезничких армија које су учествовале у првом светском рату. Испред Тријумфалне капије била је постављена почасна трибина. Српску војску у дефилеу је представљала одабрана чета наших војника, која је носила српску ратну заставу. Целом Авенијом куда је парадним маршем ишла наша чета из хиљаде и хиљаде грла Парижана орили су се повици на француском језику: “Живели, живели Срби!” На почасној трибини у великом броју припадника савезничких војски налазила се и група српских официра с највишим одличјима на грудима. Међу њима је био и Толе Костић.
За храброст и пожртвовање на бојном пољу Толе је много пута одликован. Носио је Толе и српска и страна одличја. Поред Златне медаље “Обилића”, Албанске сцоменице и Карађорђеве звезде са мачевима, носио је руска и француска одличја и Легију части француске Републике.
На свој захтев, по повратку из Француске, Толе је пензионисан у чину мајора. Нарушеног здравља и изнемогао, лечио се једно време у Швајцарској, а затим се вратио у своју Соко Бању. Касније је прешао у Београд. Тешко болестан умро је 12. маја 1956. године. Сахрањен је на Новом гробљу. Поред родбине, присуствовао је велики број његових ратних другова, јунака с битака на Добром пољу и Кајмакчалану.
