име: Богић
презиме: Влаховић
име оца: Радоје
место: Београд, рођен у Ровцима (Црна Гора)
општина: Београд
година рођења: 1892.
година смрти: 1954.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Богић је рођен 25. децембра 1892. године у Ровцима у Црној Гори.
Богићев син Радоје није хтео да напише ниједан податак о своме оцу, него је приложио наредбу команданта Моравске дивизије ђенерала Панте К. Грујића и команданта Прве армије војводе Петра Бојовића.
Ево наредбе војводе Бојовића:
НАРЕДБА АЂ. БР. 40018
Команданта прве армијске области за јединице и установе Прве армије за 1. јануар 1919. године Нови Сад
Тачка 33.
Пешадијски потпоручник Богић Р. Влаховић, водник II чете првог пука књаза Милоша одликовао се:
29. септембра 1918. године приликом заузећа Ниша, умешно је развио свој вод и на челу својих војника, под непријатељском пушчаном и митраљеском ватром протерао је непријатељске заштитнице и први прешао преко железничке пруге, затим на челу својих војника прегазио Нишаву, продужио енергично гоњење непријатеља, без обзира што није имао везу десно и лево, протеривао све његове делове и први избио на утврђење Синђелићев шанац, те је на тај начин нагнао непријатеља да остави топове, митраљезе и осталу спрему, који су тога дана пали као плен у наше руке.
12. октобра 1918. године код села Давидовца, под најјачом пушчаном, митраљеском и артиљеријском ватром, са својим водом пребацио се преко Црнице и енергичним налетом, личном храброшћу и пожртвовањем, дајући пример својим војнииима, успео да разбије непријатељску предстражу, том приликом се истакао за читав километар од својих нападних делова.
12. октобра 1918. године са својом умешношћу и личном храброшћу успео је да са својим водом избије на Бећарско брдо.
Похваљујем напред именованог наредбом армијског ранга.
Командант, војвода, Пет. Бојовић, с.р.“
Богић је био активни официр и пензионисан је у чину мајора. Син је Радоја Влаховића и Стане рођене Булатовић.
Умро је 1954. године у Београду где је и живео а сахрањен је на београдском Новом гробљу.
Поред Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда, Богић је носио низ домаћих и страних одличја и све четири споменице Краљевине Србије за ратове од 1912. до 1918. године.
