Јововић П. Миливоје

Јововић П. Миливоје
Јововић П. Миливоје

 

 

име: Миливоје
презиме: Јововић
име оца: П.
место: Пожаревац, рођен у селу Гајтан (Медвеђа)
општина: Пожаревац
година рођења: 1894.
година смрти: 1940.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

БРАЋА ЈОВОВИЋИ

Браћа Бошко и Миливоје Јововић су витезови Карађорђеве звезде са мачевима из села Гајтана у бившем Јабланичком срезу у Топличком округу. Бошко је погинуо као момак и нема потомака а иза Миливоја је остала његова кћер Оливера Петровић.

Миливоје Јововић је Бошков рођени брат и живео је до 1940. године. Умро је 28. маја 1940. године у Пожаревцу где је и сахрањен. „Политика“ је објавила следећи некролог о смрти Миливоја Јововића:

„Ноћас је умро а данас сахрањен уз велико учешће овдашњих грађана као и целокупног овдашњег официрског кора велики херој из прошлих ратова Миливоје Јововић, пешадијски мајор у пензији. Овај познати херој и носилац Карађорђеве звезде са мачевима и великог броја других ратних одличја, подлегао је најзад ранама које је задобио пре више од двадесет година, од којих је до последњих дана боловао. Учешће у погребу грађанства и великог броја оних који га нису познавали најбоље доказује колико је он био цењен.

У цркви се од покојника опростио г. Драгољуб Матејић, свештеник који је изнео покојников живот и рад. На Краљевом тргу говорио је г. Драгиша Вулић, учитељ у пензији, који је као покојников ратни друг евоцирао многе елементе из ровова и борбе истичући у свему ретку способност којом се покојник одликовао. Пред зградом Градског поглаварства говорио је председник поглаварства г. Милун Милојковић који је указао на врлине овог хероја позивајући присутне да у свом патриотизму следе примерима великих бораца као што је био покојни Јововић.“

Миливоје на гробу брата Бошка
Миливоје на гробу брата Бошка

И дневни лист „Време“ донео је опширан некролог о смрти мајора Миливоја Јововића, истичући да је у Пожаревцу у 46. години умро Миливоје Јововић. У том некрологу се такође истиче да је испраћен ковчег са посмртним остацима храброг војника који је цео свој живот провео у тешким ранама добијеним на бојном пољу за ослобођење и уједињење земље. Такође се наводе биографски подаци да је покојни Јововић после четвртог разреда гимназије отишао у Војну академију коју је завршио са одличним успехом и да га је као ђака наредника академца затекао балкански рат 1912. године, те да је одмах распоређен у 16. пешадијски пук Моравске дивизије првог позива. Такође се наводи да је млади академац већ у првој борби испољио вапредну храброст и да је први добио медаљу за храброст. Та борба му је донела чин потпоручника, после чега је његова официрска каријера напредовала таквом брзином да је у 25. години постао капетан прве класе. Такође се истиче и то да се у рату против Аустро-Угарске са истим полетом и пожртвовањем несебично борио. У борби на Вишеграду задобио је прву тешку рану. Један метак „дум-дум“ размрскао му је десну ногу. Када је рана залечена,иако је нога била тешко осакаћена млади капетан Јововић поново преузима своју чету и ступа у борбу. Касније је са својом јединицом отишао на солунски фронт и у борби на Црној реци поново је теже рањен. Једно шрапнелско зрно изрешетало му је груди и он је скоро у агонији пренесен у болницу. Касније је као тежак рањеник пренет у једну француску болницу, где је благодарећи огромном пожртвовању француских војних лекара преболео рану и остао жив. Међутим, ране су остале отворене да их је вукао до краја живота. Када је инвалидска комисија вршила преглед ратних рањеника, мајор Јововић сврстан је у категорију најтежих, стопроцентних инвалида. Веровало се да неће дуго одолети тешким ранима. Па ипак, херој рата био је и херој духа: дисциплином и снагом свог духа успео је да се одржи у животу пуних двадесет година.

После рата Јововић се настанио у Пожаревцу где је у кругу своје породице живео тихим животом држећи се старих пријатеља који су били пратиоци на сахрани овог врлог официра.

Залагањем Марка А. Јововића, борца НОР-а из Гајтана биће овековечени браћа Бошко и Миливоје Јововић у књизи „Српски витезови“.

Слични чланци:

Пауновић Милета

Пауновић Р. Милета

Много муке задао је он непријатељу својим митраљезом. Досађивао му сваког часа. Али ни непријатељ њему није остао дужан. Све су плотунима гађали његово гнездо.

Прочитај више »