Извор: Други балкански рат 1913, књига прва, Саво Скоко
Грчка је уочи балканских ратова имала копнену војску и ратну морнарицу. Војна обавеза је била општа и лична. Сви способни мушкарци грчке народности били су дужни да служе војску. Од војне службе били су ослобођени само свештеници и храниоци који су могли да се, потпуно или стално, откупе од службе у сталном кадру. Оружана сила била је подељена у две основне категорије: оперативну и теригоријалну армију. Војна обавеза је трајала 30 година: у сталном кадру две године, у резерви оперативне армије 10 година, у територијалној армији осам година и у резерви територијалне армије 10 година.
Према закону од 1904. године, грчка армија је у мирнодопском периоду имала: 12 пешадијских пукова, по три батаљона; три артиљеријска пука, по четири дивизиона; два брдска дивизиона од по три батерије; један дивизион тешке артиљерије од три батерије; три коњичка пука, по четири ескадрона; три пионирска батаљона, по четири чете, од којих једна телеграфска и једна мостова; 16 жандармеријских чета. Укупна јачина мирнодопске армије износила је 1910. године 2.018 официра, 22.116 војника и подофицира и 3.055 коња. Ратном формацијом било је предвиђено да се формирају три пешадијске дивизије следећег састава: две пешадијске бригаде (састава: два пеш. пука од по три батаљона и један допунски батаљон од осам чета); један коњички пук од 4 – 6 ескадрона; артиљеријски пук од осам батерија; пионирски батаљон од четири чете; муницијска, интендантска и санитетска колона. Укупна јачина ратне дивизије износила је 17,600 људи, 1.500 коња и 48 артиљеријских орућа.
Ван дивизијског састава било је предвиђено формирање девет брдских батерија, један жандармеријски пук од 16 чета и 2- 3 ексадрона коњице.
Сваке године за војну службу приспевало је око 15.000 људи. Међутим, због лоших материјалних прилика, у прво време је примано свега 6.000, а касније по 13500 људи. Пошто није имала подофицирских школа, Грчка је подофицирски кадар регрутовала међу најбољим војницима. Попуна официрима вршена је из војног училишта, као и произвођењем подофицира у официрске чинове. Војно училишге трајало је пет година. У прве три године питомци су стицали општа војна знања, док су наредне две године биле посвећене специјалној обуци. По успешно завршеном училишту питомци су произвођени у официрске чинове и слати у трупе. У официрске чинове произвођени су само они подофицири који су успешно завршили одговарајућу школу која је трајала три године. Резервни официрски кадар припреман је у школи за резервне потпоручнике, у коју су примани младићи са средњим и вишим образовањем. Школа је трајала годину дана.
Све до 1908. године грчка војска је била наоружана једнометним пушкама система “Гра”, калибра 11 мм. Бурни политички догаћаји на Балкану у првој деценији XX века, а нарочито неповољно решење критског питања, принудили су грчке владајуће кругове да, упркос лошим економским приликама у земљи, приступе преоружању војске. Током 1908. године набављено је 100.000 магацинских пушака система “Манлихер-Шенауер”, калибра 6.5 мм и 45,000.000 метака. Касније је набављено још 20.000 ових пушака, па је Грчка 1911. године имала 120.000 брзометних пушака. У истом периоду артиљерија, која је до тада била наоружана Круповим спорометним топовима калибра 87 и 75 мм, преоружана је брзометним топовима система “Шнајдер-Крезо”, калибра 75 мм. Већ 1911. године Грчка је имала 144 брзометна пољска и брдска аргиљеријска орућа.
Упоредо са радом на преоружању учињени су озбиљни напори на организационом учвршћењу, обуци и припремању војске за предстојећи рат. У том циљу грчка влада је позвала француску војну мисију коју су сачињавали официри свих родова. Њеном шефу, генералу Еду, дата су неограничена овлашћења. Захваљујући свим тим мерама, борбена способност грчке војске знатно је подигнута. У јануару 1912. године изгласан је нов закон о устројству војске, према коме се број пукова и дивизија у миру и рату знатно повећао. Осим тога, предвиђена је и војна обука са младићима од 16 година узраста.
У почетку рата са Турском Грчка је мобилисала осам дивизија – око 150.000 људи. Међутим, у току рата у војску је ступио велики број добровољаца из земље и иностранства, што је омогућило формирање још две дивизије – 9. и 10. Ако се томе додају и андартске чете, бројно стање грчке војске уочи другог балканског рата износило је око 200.000 људи.
За заштиту морске обале и садејство са копненом војском у приобалском појасу Грчка је располагала следећом флотом: оклопном крстарицом “Аверов”, наоружаном са 27 оруђа; лаком крстарицом “Хели”, купљеном у Енглеској уочи балканског рата; четири миноловца и једном подморницом. Осим тога, распологала је са три стара обалска оклопна брода, пет старих миноловаца, као и бројним трговачким бродовима, којима се могла користити за десанте и друге ратне потребе.