Радосављевић А. Милан

Радосављевић А. Милан
Радосављевић А. Милан

 

 

име: Милан
презиме: Радосављевић
име оца: Аксентије
место: Београд, рођен у Смедереву
општина: Београд
година рођења: 1880.
година смрти: 1942.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Пешадијски бригадни генерал

Рођен је 1880. године у Смедереву као једно од дванаесторо деце смедеревског проте Аксентија Радосављевића. По завршеној гимназији завршио је Војну академију у Београду и 1901/2. године стекао чин потпоручника.

Учествовао је у ратовима које је Краљевина Србија водила од 1912. до 1918. године и са српском војском прешао Албанију и учествовао у пробоју Солунског фронта и биткама за ослобођење Србије и осталих делова Југославије.

Рањаван је два пута: у рату 1912 до 1913. године у јуришу на бугарске положаје и у рату 1914—1918. године у пробоју Солунског фронта.

Носилац је бројних ратних и послератних одликовања и то: Ордена Карађорђеве звезде са мачевима, Ордена Карађорђеве звезде без мачева, „Споменице 1913.“, „Албанске споменице“; Ордена Југословен:ке круне трећег реда, Ордена „Светог Савет“, трећег, четвртог и петог реда, Ордена Белог орла са мачевима петог реда, као и другим медаљама које нису сачуване.

У ратовима од 1912. до 1918. године био је на командним положајима, а у чин бригадног генерала унапређен је 1. децембра 1925. године.

Пензионисан је 1936. године, после чега је живео у Београду где је и умро у новембру 1942. године у 62. години живота. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

НАПОМЕНА: Током окупације 1941. – 1945. године, у ратним недаћама део његових докумената је нестао, тако да ова кратка биографија не садржи детаље из његовог живота и ратовања, него су изнети подаци према сећању.

Слични чланци:

Савић Петар

Савић Петар

Ратовао је од 1912. до 1918. и у тим ратовима стекао је официрски чин Карађорђеву звезду са мачевима за храброст и пожртвовање на бојном пољу и многа друга одличја.

Прочитај више »
Лолић Живадин

Лолић Живадин

Али тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра, никада више. А старица је сваког јутра извиривала иза тараба, излазила на друм и кошчату старачку руку стављала изнад чела, погледајући неће ли се отуда из даљине појавити и њена деца.

Прочитај више »