Вучковић Т. Димитрије

Вучковић Т. Димитрије
Вучковић Т. Димитрије

 

 

име: Димитрије
презиме: Вучковић
име оца: Танасије
место: Дубравица
општина: Пожаревац
година рођења: 1883.
година смрти: 1927.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Димитрије Т. Вучковић Мита рођен је у селу Дубравици код Пожаревца у сеоској породици. С братом Стеваном детињство је провео у родном селу и стекао основно образовање. Пре одслужења војног рока се оженио, али му жена на порођају умре и он остаје са ћерком Десанком.

Кадровски рок одслужио је у касарнама Доњег града на Калемегдану, и вратио се са чином каплара. До првог балканског рата са Турцима бавио се пољопривредним радовима.

У првом балканском рату борио се у редовима свог 8. пешадијског пука првог позива Дунавске дивизије на Куманову и Битољу, а у Другом балканском рату с Бугарима на Ретким буквама, где је одликован Обилићевом медаљом и унапређен у чин поднаредника.

У првом светском рату бори се у 2. чети 1. батаљона 8. пешадијског пука првог позива, најпре у одбрани Београда, затим у Срему, на Мачковом камену и колубарској бици.

Због храброг држања и испољене хладнокрвности 1915. године у селу Смољинцу код Пожаревца унапређен је у чин наредника-водника. Из Смољинца његова јединица је прекомандована на праховско пристаниште да истовара приспелу храну. Учествује у борби с Бугарима на Рогљевској коси код села Мокрања.

Борећи се с Бугарима, Немцима, Аустријанцима и побуњеним Арнаутима стиже на Крф и Солунски фронт. На Чеганима се гушао са Бугарима, а на коти 1212 и с Немцима. Кроз окршаје га је пратила и срећа, јер је увек пролазио без рана. После пробоја Солунског фронта, борећи се с ратним друговима стиже до Суботице где се 1919. године демобилише.

Код куће га је дочекала жива и здрава његова ћерка Десанка и његовој срећи није било краја. Мали приноси са имања натераше га да се запосли на речном багеру који је вадио песак из Дунава. Рад је био напоран и једне мрачне октобарске ноћн 1927. године, уморан, изгубио је равнотежу и пао у Дунав и тако завршио живот у 44. години. Димитрија Мите Вучковића, резервног пешадијског наредника 8. пешадијског пука првог позива Дунавске дизизије данас се, сем блиских рођака, ретко ко сећа. И сада на дубравском гробљу стоји омален бели мермерни споменик на коме, уз фотографију у војничкој униформи, пише:
„Димитрије Т. Вучковић
наредник 8. пешад. пука
поживе 44 године
Умро 15. X 1927. год.
Спомен му подижу отац Танасије и
брат Стеван“

Тако заврши Димитрије Т. Вучковић, скромна, а велика сељачка душа.

Слични чланци:

Матејић Ж. Милутин

Нисмо дали да закоље Белог Јову за славу. Заволели смо га, играли се са њим. Па кад идемо на положај, Јова са нама, неће са другим војницима за божју мајку, само са нама.

Прочитај више »

Стефановић Станојло

Узалуд смо га опомињали, молили, плашили га да ће му се рана инфицирати, наговарали га да причека само мало док не извадимо шрапнелску кошуљицу, ништа није помогло.

Прочитај више »