име: Драгољуб
презиме: Тасић
име оца: Д.
место: Ћуприја
општина: Ћуприја
година рођења: 1881.
година смрти: 1929.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Рођен је 1. априла 1881. године у Ћуприји. Пре ступања у војску заврлшо је шест разреда гимназије у Нишу. затим је био годину дана у артиљеријској подофицирској школи, а 1899. године ступа у Нижу школу Војне академије коју је завршио 1901. године одличним успехом. Вишу школу Војне академије завршио је 1909. такође одлично. По завршетку ових школа био је водник у Моравском артиљеријском пуку, затим водник у Тимочком арт. пуку, командир друге батерије и командир прве коњичке батерије Шумадијског артиљеријског пука.
Припрему за генералштабну струку завршио је 1914. године пре рата. За време ратова као врло спреман и савестан генералштабни официр заузимао је важне положаје већином у Врховној команди. У ратовима 1912. и 1913. године био је на служби у оперативном одељењу Врховне команде. У ратовима 1914, 1915. и делом 1916. године био је на служби у оперативном одељењу Врховне команде у одсеку за израду наређења. На Солунском фронту био је начелник штаба прве пешадијске бригаде Вардарске дивизије, а 1917. године заузима положај начелника штаба Шумадијске дивизије у чијим операцијама је учествовао. Био је шеф Војно-друмског одсека саобраћајног одељења Врховне команде и на служби у генералштабном одсеку Мин. војске и морнарице.
После ратова такође је заузимао важне положаје у војсци. После демобилизације одређен је за начелника штаба Босанске дивизијске области 1922. године. Делегиран је од стране владе у поверљиву мисију за разговоре с Кемалом Ататурком. Исте године као војни експерт учествује с владином делегацијом у Лозани на Конференцији за решавање источног питања. Следећих година био је начелник штаба Прве армијске области, потом војни изасланик у Риму, па начелник Наставног одељења у Главном генералштабу. У исто време предавао је тактику генералштабним приправницима и Историју ратне вештине на Вишој школи Војне академије.
На маневрима у Качанику 1929. године разболео се од запалења плућа и убрзо подлегао болести у 48. години живота. Пред саму смрт био је унапређен за вршиоца дужности команданта Дунавске дивизионске области.
Одликовања: све споменице, Златна медаља за ревносну службу, Споменица „Краља Петра I“, Албанска споменица и остале. Затим Карађорђева звезда без мачева четвртог и трећег реда, Карађорђева звезда са мачевима четвртог реда, три ордена „Белог орла“, француски Орден Легије части, енглески Орден заслуга Д.С.О, пољски орден Полониа Реститута четвртог и трећег степена и Румунски орден. После рата добио је орден „Италијанска круна“ и пољски Орден заслуга.
