Белић Владимир

Белић Владимир
Белић Владимир

 

 

име: Владимир
презиме: Белић
име оца:
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1877.
година смрти: 1943.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

БРАЋА БЕЛИЋИ
витезови, генерали, близанци

Владимир Белић рођен је 2. августа 1877. године у Београду. По завршетку пуне гимназије у Београду ступа у Војну академију 1. септембра 1885. године. У чин пешадијског потпоручника је произведен 1898. године. У војној служби напредује нормално. Капетан постаје 1908, пуковник 1916, бригадни генерал 1923, а двизијски генерал 1928. године.

Официрску каријеру почиње као водник у пешадији. Од 1902. до 1905. био је у Генералштабној академији у Петрограду. Потом је приправник за генералштабну струку у периоду од 1906. до 1909. године. Затим је командир чете у пешадији, ађутант дивизијске области до 1911. а командант пешадијског батаљона до јула 1912. године.

За време ратова од 1912. и 1913. године је помоћник начелника штаба Моравске дивизије првог позива и ађутант команданта приморског кора. У првом светском рату био је на различитим дужностима, командант пешадијског пука у такозваној Ужичкој војсци, начелник штаба Браничевског одреда, помоћник начелника штаба Добровољачког корпуса у Русији, начелник штаба прве и друге добровољачке дивизије.

После завршеног првог светског рата, од 1918. до 1922. године је командант пешадијске подофицирске школе, а затим до 1924. године ради у пешадијској инспекцији, а од 1923. је помоћник управника Војне академије и професор на Војној академији. Предавао је историју ратних вештина светског рата. Од 1928. године је командант Дринске дивизијске области у Ваљеву, а од 1931. помоћник команданта Дунавске армијске области у Новом Саду. С ове дужности, по сопственој молби, одлази у пензију 1936. године.

Почетком априла 1941. године реактивиран је и упућен за команданта позадине Четврте армијске области у Загребу. На том положају је заробљен и одведен у Немачку, у логор. Умро је 21. фебруара 1943. године.

Током свога живота добио је велики број признања и одликовања. Међу најважнијим су: Карађорђева звезда са мачевима 4. реда (1920) за заслуге стечене у рату 1915. године, Карађорђева звезда 4. реда (1922), Орден „Светог Саве“ 3. реда (1928), „Југословенска круна“ 3. реда (1930), Орден „Светог Саве“ првог реда (1936). Одликован је с пет „Белих орлова“, „Албанском споменицом“, више различитих медаља, као и више страних одликовања (руских, пољских, румунских).

У току свог живота бавио се стручним радом сарађујући у часопису „Ратник“ с прилозима из области ратних вештина. Плод тога рада је књига о Војводи Путнику у издању „Биографије знаменитих људи“ (1938).

Слични чланци: