име: Војислав
презиме: Анђелковић
име оца:
место: Београд, рођен у Пожаревцу
општина: Београд
година рођења: 1880.
година смрти: 1979.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Војислав Анђелковић рођен је у Пожаревцу 23. септембра 1880. године. Војну академију завршио је у јесен 1899. године.
Ратовао је у балканским ратовима и првом светском рату. У првом светском рату је учествовао у бици на Мачковом камену и Колубарској бици. После повлачења преко Албаније, где је успео да изведе свој батаљон тако да је у њему остало више војника него у три преостала батаљона његовог пука (око 350), отишао је у Русију ради наставка борбе у Српској добровољaчкој дивизији. Од јесени 1916. повучен је из борбе заједно с остацима те дивизије, па је крај рата дочекао у Русији, одакле се у зиму 1918/19. вратио у земљу.
После рата био је командант пука у Новом Саду, наставник на Војној академији и шеф кабинета војног министра. Пензионисан је у чину пуковника 1926. године.
Умро је у Београду 1979. године, у 99. години живота.
Носилац је 26 различитих одликовања. Има три Златне медаље за храброст, Карађорђеву звезду са мачевима, затим „Белог орла без мачева и два ордена „Светог Саве“, поред тога и нека нижа одликовања. Од страних одликовања има Грчки орден за храброст (добијен у другом балканском рату), руски Орден Владимира, Румунску круну (све с мачевима) француски „Croix de Guerre“, чешког „Белог лава“ (као командант многих чешких добровољаца) и пољски Орден обновљене Пољске.
Водио је у току првог светског рата детаљан дневник. Одломак из дневника објављен у II тому наше едиције – Детаљи с добровољцима.
Додатак: На фотографији је колекција одликовања пуковника Војислава Анђелковића, коју су Архиву САНУ недавно поклонили његови потомци, браћа Стефан и Илија Лукачевић.
