име: Благоје
презиме: Кузмановић
име оца: Аћим
место: Видовићи
општина: Соколац
година рођења: 1892.
година смрти: 1957.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Благоје Кузмановић, син Аћима и Илинке – рођене Бојовић, рођен је 7. априла 1892. године у селу Видовићи, општина Соколац, бивши Рогатички срез код Сарајева. Његови родитељи имали су бројно потомство. У некој давној сеоби, према предању, кренули су из Црне Горе и променили неколико боравишта док коначно нису дошли на Гласинац на Романији где су се задржали.
Као аустроугарски поданик мобилисан је у аустроугарску војску, али је пребегао Русима и пријавио се у добровољце у Одеси и са првом добровољачком дивизијом отишао на бојиште Добруџе где се борио против Бугара искључиво ножем, како је сам причао, прса у прса. У тим борбама показао је велику спретност и храброст. У једној таквој борби био је тешко рањен – прободен ножем кроз грудни кош. Лечили су га енглески и француски лекари и након оздрављења поново се нашао у својој јединици. И на солунском фронту је био неколико пута рањен, једанпут теже кроз врат. Према сећању родбине Орден Карађорђеве звезде са мачевима добио је због неког својевољног подвига. Наиме, када је напредовање неке јединице на дуже време било заустављено узео је десетак војника и у току ноћи, без ичијег знања, извршио препад на Бугаре. Изненадио их је и целу посаду ликвидирао. Тако је отворен пут за напредовање. После овог подвига одликован је „Карађорђевом звездом са мачевима”.
После рата вратио се својој породици и живео скромно као и сви остали његови другови. За време окупације од 1941. до 1945. Благоје је учествовао у дизању устанка на Романији и био један од првих команданата. Тек доласком Славише Вајнера Чиче и других школованих људи на Романију мало је потиснут у други план, он је сматрао због тога што није био члан Комунистичке партије. Са устаницима је учествовао у ослобађању свог Соколца, Рогатице и Хан-Пијеска. 1941. године разболео се од упале плућа и вратио се кући.
У једном налету Црне легије попаљена су многа српска села на Романији и поубијано много људи, жена и деце. Благоје је с породицом бежао према Србији пошто му је кућа изгорела. За време рата 1942. године лечио се у Бањи Ковиљачи а затим радио у руднику Зајача код Лознице, а извесно време и у Криваји. После рата уживао је повластице по основу Ордена Карађорђеве звезде са мачевима.
Од 1957. године живео је у Београду где је и умро 2. фебруара 1969. године. По својој жељи, сахрањен је у месту рођења. Тако је завршио витез и ратни добровољац Благоје Кузмановић.
