име: Тома
презиме: Трајановић
име оца: Трајан
место: Нови Сад, рођен у селу Крапама (Охрид)
општина: Нови Сад
година рођења: 1885.
година смрти: 1961.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Тома је рођен 25. октобра 1885. године, од оца Трајана Петровића – православног свештеника у селу Крапама, комуна Јужни Брод, Охридски срез.
Ношен идејама свога оца и брата 1903. године се прикључује илинденским устаницима, као курир, пошто га као младога нису примили за борца. После слома устанка добровољци се илегално пребацују у Србију на обуку. Већ почетком 1909. године под називом четничке чете житељи Македоније дају отпор Турцима и Бугарима. Ове акције су водили активни официри међу којима су били војвода Ћорђе Скопљанче, војвода Вук и врховни војвода Јован Довезенски.
Овај отпор народа је трајао све до 1912. године када је отпочео Први балкански рат и коначан обрачун с Турцима а и с Бугарима 1913. године.
У српско-бугарском рату Тома учествује под вођством војводе Војина Поповића Вука, у албанској побуни под вођством војводе Танкосића, као командир чете. Учествује и у првом светском рату од његовог почетка до краја. Његова чета је учествовала у Босни према Сребреници, што значи да је Тома у то време припадао одреду мајора Косте Тодоровића који је Сребреницу два пута ослобађао. Добровољачки одреди су учествовали у свим бојевима 1915. године и у повлачењу преко Албаније имали су спенијалне задатке.
На солунском фронту Тома је учествовао у биткама на Лерину и Кајмакчалану. У тим бојевима одликован је Карађорђевом звездом са мачевима војничког реда, француским Ратним крстом, Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, енглеским одличјем за храброст на бојном пољу „Џорџа Петог“ и свим споменицама.
Током свога војевања од 1904. до 1918. године Тома је више пута рањаван а најтеже је рањен 1917. године. Из рата је изишао као ратни официр у чину капетана.
После рата од 1922. године Тома је прешао на рад у цивилну службу царинског магационера у више места у Србији. Од 1927. до 1945. године био је цариник у Новом Саду. За заслуге у овој служби одликован је Орденом „Светог Саве“ четвртог реда.
Године 1941. са осталим официрима Тома је заробљен и спроведен у војни логор, где је остао до ослобођења. По повратку у домовину поново је у царинској служби и активно ради у Народном фронту Новог Сада.
Године 1947. Тома је пензионисан, а преминуо је 1961. године.
За активни рад после последњег рата Тома је више пута похваљиван у Новом Саду.
