име: Пантелија
презиме: Живановић
име оца: М.
место: Котор, рођен у селу Дворишту (Шабац)
општина: Котор
година рођења: 1889.
година смрти: 1966.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пантелија је рођен 20. јула 1889. године у селу Дворишту, Поцерски срез, општина Десићи, у бившем Шабачком округу.
Према Пантелијином причању Карађорђеву звезду са мачевима (Златни војнички орден) добио је за следећа дела: као водник, без ичијих наређења с једним поднаредником и два редова 6. новембра 1916.године, у раним јутарњим часовима, препадом су напали бугарску предстражу на солунском фронту. Хладним оружјем ликвидирали су два стражара који су стално пуцали с поменугот места. Затим су бомбама уништили целу чету бугарских војника коју су затекли на спавању у близини убијених стражара. Од ове поражене чете том приликом заробили су 9 војника, одржали положај и овладали читавим селом. Том приликом је био рањен и са тог положаја није се могао повући цео дан. Овај његов останак на положају није био узалудан, јер је непрекидно посматрао кретање непријатеља и њихов контранапад, о чему је благовремено обавештавао претпостављене који су могли на време да припреме одбрану па су при том контранападу Бугари били потучени. Ту је било и код наших војника доста и мртвих и рањених.
За време рата 1912. године Пантелија је рањен у стопало и лист леве ноге, 1913. у борби на Брегалници рањен је у леву ногу, а 1914. у главу и десну бутину. Касније је рањен код Будимировца у леву руку и десну плећку, а при заузећу Сокола 1918. године рањен је у десни образ и до краја живота му је остао дубок ожиљак.
Поред Златног војничког ордена Карађорђеве звезде са мачевима, Пантелија је добио Сребрну и Златну медаљу за храброст „Милош Обилић“, све споменице и друга одличја за заслуге и војничке врлине.
До 1941. године Пантелија је био активни пешадијски капетан I класе у Боки Которској. За време окупације био је два пута хапшен и прогоњен на острва код Боке Которске. Године 1944. са око сто наоружаних људи из Жупе Грбаљске приступа Народноослободилачкој војсци. Пензионисан је 1946. године као капетан I класе. После ослобођења одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зранима.
Године 1966. Пантелија Живановић је умро у Котору.
