име: Јеленко
презиме: Ивановић
име оца: Јаков
место: Ниш
општина: Ниш
година рођења: 1889.
година смрти: 1976.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Кратка Танјугова вест од 30. јула 1976. године дала је до знања да је умро пуковник и витез Карађорђеве звезде са мачевима Јеленко Ивановић. Јавности је саопштено да је умро један од бранилаца Београда и инвалид с Кајмакчалана носилац Карађорђеве звезде са мачевима, „Белог орла с мачевима“, Легије части и многобројних других одличја. Поред осталих одличја Јеленко је с поносом носио Орден заслуга за народ којим га је одликовао маршал Тито.
Јеленко је већ као питомац прве године Војне академије произведен 1914. године у чин потпоручника и одмах као командир чете упућен у борбу за одбрану Београда. При пробоју фронта на Кајмакчалану 1916. године тешко је рањен, због чега му је ампутирана нога.
После првог светског рата Јеленко је дипломирао права у Француској, а затим је радио у војно-судској служби. За време другог светског рата као војно-судски пуковник све време је провео у заробљеничком логору где је показивао велике симпатије према народноослободилачкој борби народа Југославије.
Јеленко је пореклом Пољак. Његов отац Јаков је 1889. године дошао у Србију. Као и многи Пољаци населио се у Нишу. Оженио се Пољакињом Маријом, која је с њим дошла у Србију. Јаков је био радан и штедиша. Уштедевши нешто новаца, радећи на прузи, купио је пар коња и с њима рабацијао по Нишу и околини.
Син Јеленко му је рођен 1898. године и после завршених шест разреда гимназије у Нишу 1913. године уписао се на Војну академију као питомац ХLVI класе. Но, као што смо напред истакли, школовање је врло кратко трајало па су питомци ове класе учествовали у церској и колубарској бици. У церској бици Јелеико је био теже рањен у борбама на Гукошу чим се опоравио упућен је у Ниш на лакши посао да обучава регруте. Већ у пролеће 1915. он је у саставу X кадровског пука где учествује у одбрани Београда. Био је командир IV чете четвртог батаљона X кадровског пука. Батаљон је био на положају на ади Циганлији. Јеленко је иза себе оставио необјављени рукопис о борбама на ади Циганлији 1915. године.
Јеленко је био познат и код грађанства и код војске. Када се после његове смрти разболела његова супруга Анђелија, није се могла у Београду пронаћи у том тренутку ретка крвна група, па ни у Заводу за трансфузију крви. Када су ово сазнали војни питомци одмах је пронађена драгоцена тачност, чиме су млади питомци желели да се одуже старом ратнику.
