име: Бранимир
презиме: Сретеновић
име оца: Стеван
место: Крушевaц
општина: Крушевaц
година рођења: 1881.
година смрти: 1918.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски потпуковник
Рођен 8. јула 1881. године у Крушевцу од оца Стевана и мајке Драге.
Свршио је основну школу и 6 разреда гимназије у Крушевцу и Нижу школу Војна академије у Београду.
По свршетку Војне академије унапређен је у чин пешадијског потпоручника и одређен за водника XVII пешадијског пука; затим је био ађутант у истоме пуку до 1909 год. Од 1909. до 17. јуна 1910. до мобилизације 1912. год. командир чете XII пешадијског пука; од 1913. до 1914. год. ађутант XII пешадијског пука.
У Српско-турском рату 1912. год. и у Српско-бугарском рату 1913. год. био је командир чете у XII пешадијском пуку, учествовао је у свима борбама у којима је узео учешћа његов пук. У Европском рату до Крфа био је ађутант Ужичког одреда; од 1916. до 1918. био је на служби у ађутантском оделењу Врховне команде; од почетка септембра 1918. био је командант батаљона VII пешадијског пука, до 27 истог месеца.
Рањен овог дана у борби код села Кочана у близини Ниша. Од задобијених рана умро је 1. новембра 1918. у Лесковачкој болници а сахрањен у Крушевцу.
Потпуковник Сретеновић био је одличне војничке способности и врло храбар официр.
Одликован је био Карађорђевом звездом са мачевима IV реда; Белим Орлом са мачевима IV реда; Белим Орлом V реда; Златном медаљом за храброст; Златном медаљом за ревносну службу; Сребрном медаљом за ревносну службу; Споменицом Краља Петра I; Споменицом Српско-турског рата 1913; Споменицом Српско-бугарског рата 1913 год. и Енглеским Крстом. Енглеским крстом је одликован мртав за показану храброст и пожртвовање.
Ожењен је био Зорком Милићевом, деце није имао.
(Споменица XXXII класе)
