Јуришић Е. Павле

Јуришић Е. Павле
Јуришић Е. Павле

 

 

име: Павле
презиме: Јуришић
име оца: Евгеније
место: Београд, рођен у Прокупљу
општина: Београд
година рођења: 1883.
година смрти: 1925.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Двоструки витез
Пешадијски пуковник ратни инвалид

Рођен 20. фебруара 1883. год. у Прокупљу среза Прокупачког, окр. Топличког од оца Евгенија и мајке Олге.

Пре ступања у Војну академију свршио 6 разреда гимназије у Београду. Војну академију свршио са одличним успехом шести у рангу, по завршетку одређен је за водника XVIII пешад. пука. Доцније је био водник у VII и VI пешад. пуку и командир чете у XVIII пуку. У 1911. год. свршио пешад. школу гађања.

У рату 1912. год. командовао је четом у пешад. пуку и храбро се борио код Куманова и ту на положају „Сртевица“ 10. октобра 1912. рањен је.

У рату 1913. год. са истим пуком учествовао је и борио се на Овчем пољу.

У арнаутској побуни 1913. год. са XVIII пешад. пуком, као командир чете, борио се око Дебра, Бицана и Љум Куле.

По завршетку рата 1913. год. до почетка рата 1914. год. командовао четом Краљеве Гарде.

У рату 1914. год. командовао батаљоном у I прекобројном пешад. пуку и са њим учествовао у Церској бици. У тој бици борећи се врло храбро тешко је рањен и од те ране постаоје ратни инвалид. Кад је залечио рану командовао је батаљоном Краљеве Гарде, затим је одређен за ордонанса официра Њ. В. Краља, и за војног изасланика у Атину и ту је остао све до свршетка рата.

После рата марта месеца 1921. год. пензионисан је по својој молби.

За личну храброст, пожртвовање и успешно командовање Павле је одликован многобројним орденима нашим и страним.

Он је имао поред ратних Споменица и Споменице Краља Петра I још: Медаљу за војничке врлине, Белог орла без мачева IV реда, Карађорђеву звезду без мачева IV степена, Белог орла са мачевима, IV реда, Карађорђеву звезду са мачевима IV и III реда, Руски, Енглески, Италијански, Француски Ратни крст и легију части V и IV реда и неке Грчке ордене (податке дао брат Петар Јуришић).

Умро је 1. априла 1925. год. у Београду.

После смрти оставио жену Олгу рођ. Гајић и синове Евгенија и Марче.

(Споменица XXXII класе)

Слични чланци:

Стевановић Стојковић Драгутин

Стевановић Стојковић Драгутин

Али није ни Шваба толико луд. Осули они ватру ниско, па је куршум стригао траву као најоштрија коса. Кад Стојко допуза, на десној нози није му било цокуле. Метак га погодио у табан и све му раскрвавио.

Прочитај више »

Миленовић M. Десимир

Призор је страшан: види се граната ноћу како лети преко неба и затим експлозија раскида ровове и војнике. Кад војници погину од гранате, ту остају, ми немамо кад да сахрањујемо.

Прочитај више »