име: Петар
презиме: Стевановић
име оца: Алекса
место: Пожаревац
општина: Пожаревац
година рођења: 1882.
година смрти: 1916.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски потпуковник
Рођен 29. јануар 1882. године у Пожаревцу, од оца Алексе и мајке Персе.
Основну школу и 6 разреда гимназије свршио је у Пожаревцу.
По свршетку Војне академије као новопроизведени потпоручник, био је одређен за водника XV пешадијског пука „Стевана Синђелића“, где је доцније био командир чете и ађутант пука.
Кратко време после доласка у пук, истакао се Петар својим ревносним вршењем службе. Кад је постао командир чете, убрзо је запажен и од старијих и од млађих другова по начину васпитања својих војника и уређењу своје чете.
Та његова ревност и марљивост коју је уносио у своју службу и промишљени начин васпитања – обуке – војника, учинили су, да је оцењен као један од врло добрих официра и као такав изабран је и одређен за помоћника класног старешине Војне академије. После кратког времена и у овом највишем војничком заводу истиче се Петар као врло способан и умешан васпитач нових стратешких генерација.
Петар је исто тако показао велику способност у администрацији, па је одређен за деловођу Војне академије.
У Балканском рату био је командир чете у II прекобројном пуку где се убрзо истакао као храбар командир и као умешан вођа својих војника.
За време Албанске побуне остао је на дужности деловође управе Војне академије.
У Европском рату био је командиат батаљона у V и XXIV пешад. пуку.
Својим храбрим држањем и смишљеном организацијом положаја за одбрану испод Горњичевске косе, са које су нас Бугари потисли, успешно је задржавао огорчене бугарске нападе где су нападали као осице.
1. новембра 1916. године тешко је рањен, а 3. истог месена умро је од задобијених рана и сахрањен код цркве у селу Врбену.
У току службовања и за време ратова одликован је Карађорђевом звездом IV степена са мачевима, Белим Орлом V степена са мачевима, медаљом Краља Петра I. Споменицама за ратове 1912. и 1913. године.
Био је ожењен Иванком. рођеном Јанковић.
Има синове: Божидара, артилеријског поручника и Ратимира студента права.
Породица му живи у Београду, Француска улица бр. 49/1.
(Споменица XXXII класе)
