име: Андрија
презиме: Алексић
име оца: Ђ.
место: Београд, рођен у Врбају (Чачак)
општина: Београд
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Пешадијски потпуковник Андрија Алексић рођен је 3. децембра 1888. године у Врбају у бившем Моравичком срезу, Чачанског округа. У српску војску ступио је 17. априла 1911. године.
Као официр Андрија је 1912—1913. године учествовао у кумановској бици у бојевима код Прилепа и Битоља. Следеће 1913. године Андрија учествује у борби против Бугара на Јежевом пољу на Брегалници.
У првом светском рату учествује у бојевима код Вишеграда, Ваљева, Шапца и у Рудничкој офанзиви а у следећој години код Књажевца одакле одступа преко Албаније. На солунском фронту 1916. године учествује у познатој бици на Кајмакчалану, а у 1917. години на Соколу, Трнавској коси, Рововској коси и у пробоју солунског фронта 1918, а потом у разоружању Бугара код Куманова и при заузимању Крушевца и Аранђеловца.
За ратне заслуге, за храброст и пожртвовање на бојном пољу и за мирнодопске заслуге Андрија је носио читав низ одличја: Орден Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда, Орден Белог орла са мачевима четвртог реда, Златну медаљу за храброст два пута, Француски ратни крст с палмом, Медаљу за војничке врлине, Орден Светог Саве петог реда, Орден југословенске круне четвртог реда, Албанску споменицу, Споменицу 1913, Споменицу ослобођења и уједињења, Споменицу Освећено Косово, Бели орао четвртог реда, Орден Светог Саве четвртог реда, грчки Ордени Св. Спаса и орден Феникса трећег реда.
У другом светском рату бори се код Охрида где је заробљен од стране Немаца. Из заробљеништва се вратио кући напаћен и оболео.
Умро је 31. маја 1960. године у Београду као пензионисани потпуковник.
