име: Драгић
презиме: Вујичић
име оца: И.
место: Бели Поток
општина: Београд
година рођења: 1880.
година смрти: 1953.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Драгић И. Вујичић рођен је 1880. године у Белом Потоку под Авалом.
Био је резервни наредник, иако неписмен. Учесник је ослободилачких ратова Србије од 1912-1918. године.
Носилац је девет разних ратних одликовања. Карађорђеву звезду са мачевима добио је када му је на солунском фронту погинуо командир чете чији је он био заменик. Драгић је преузео команду видећи мртвог командира са узвиком „За мном јунаци!“ Том приликом непријатељски метак му је прорезео грло и биле су му повређене гласне жице. Рана му је крварила и није могао да говори. Командовао је кажипрстом десне руке. Од последица овог рањавања није могао више правилно да говори јер је при говору стално шиштао.
Као што је напред речено он је са Светиславом унео посмртне остатке Незнаног јунака у костурницу на Видовдан 1938. године.
У 73. години 23. фебруара 1953. године умро је витез Драгић Вујичић а сахрањен је на гробњу у Белом Потоку.
