име: Ненад
презиме: Ђорђевић
име оца: П.
место:
општина:
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Ненад П. Ђорђевић је био ослобођен војне обавезе, због тога што је имао срасле прсте десне руке. Он, међутим, није хтео да заостале иза војске, па се тако оног крвавог септембра 1916. године нашао на положајима Кајмакчалана.
У најкритичнијим тренутцима битке, командант дивизије је наредио Ђорђевићу, да у што краћем року најпречим путем однесе поруку команданту Гвозденог пука и да донесе одговор. Гвоздени пук је у том тренутку био деташиран код 122. француске колонијалне дивизије. Вероватно је командант дивизије захтевао од команданта Гвозденог пука да 122. колонијалну дивизију повуче за собом у напад, да на другим положајима ослаби притисак непријатеља.
Догодило се оно што нико није очекивао, Ђорђевић је мамузнуо свога коња и ватреном линијом између две сукобљене војске усмерио га према Гвозденом пуку и Горничеву. Бугари се у први мах нису снашли, али су после тога осули паљбом из свих расположивих оруђа и оружја. Срби су одмах одговорили жестоком ватром гледајући драму усамљеног јахача који бесним галопом гони свога коња ка одређеном циљу.
Ђорђевић се нашао пред командантом Гвозденог пука. Сада се догађа оно што се догађа само у вестерн филмовима и романима. Ђорђевић одговор команданту дивизије носи на исти начин истим путем у супротном смеру. Поново су стигли на циљ неозлеђени и јахач и коњ.
Срби су подвигом Ненада Ђорђевића били одушевљени а Бугари запрепашћени. Француски колонијалци су се вероватно подсећали на подвиге својих старинских јунака.
Указом ФАО бр. 22023 од 12. септембра, на грудима београдског економа и неборца заблистао се сребрни војнички орден Карађорђеве Звезде са мачевима.
Ненадов син Петар /Пећа/ чува гомилу података о подвигу свога оца, али из неке чудне скромности оклева да их преда аутору.
