Извор: Други балкански рат 1913, књига друга, Саво Скоко
ПОЈЕДИНАЧАН ОПИС НОВЕ БУГАРСКО-СРПСКЕ ГРАНИЦЕ
Гранична линија на северу полази од старе границе бугарско-српске, од тачке Патарице, иде старом границом бугарско-турском до Диздерице, затим вододелницом између Вардара и Струме пролазећи преко Луловог врха (1297), Обела, Пољане, коте 1458, коте 1495, заноге (1415), Понорице, Кадице, коте 1900, коте 1453, Чингане калези, гребена Клепало, коте 1530, гребена Малеш планине (1445), затим окреће на запад ка котама 1514 и 1300, пролази преко гребена Драгнева дага, Кади Мезар Тепеша, Кале тепеша, прелази Новичанску реку јужно од села Рајанци, пролази између села Ословци и Сушево, прелази реку Струмицу између Радичева и Владоваца и пење се ка коти 850, затим поново иде вододелницом Вардара и Струме преко кота 957, 571, 750, 895, 850 и додирује гребен планине Беласице, где се она спаја са границом бугарско-грчком.
У Букурешту, 25. јула (7. августа) 1913. г.
Генерал Фичев
пуковник К. Смиљанић
потпуковник Станчов
потпуковник Д. Калафатовић
КОНАЧНА ГРАНИЦА ИЗМЕЂУ БУГАРСКЕ И ГРЧКЕ
Гранична линија почиње на гребену планине Беласице од српско-бугарске границе; иде овим гребеном, силази потом низ гребен који се налази северно од Јуруклери и иде до саставака Струме и Бистрице, иде уз Бистрицу, потом на исток на Сенгане калеси (1500). Одатле излази на гребен Али бутуш (кота 1650) и иде вододелницом, котама 1820, 1800, 713 и Страгачом. Одатле, идући непрестано вододелницом на север и потом на североисток опет вододелницом између кота 715, 660 на коте 1150 и 1152, одатле гребеном источно од села Ракистена, пресеца Месту, иде ка врху Руса и Железа, сече Деспат (Рану)-су и излази на Чуку. Од ове тачке поново вододелницом и преко Сибкова, Кадиркаја (1750), Авлике-дага (1518), Кајин чала (1811), Дебиклиа (1587), силази на југ коти 985, окреће на исгок јужно од села Карова, одатле опет на исток, пролази северно од села Кајбове, пење се на север и прелази преко кота 1450, 1538, 1350 и 1845. Одатле силази на југ прелазећи преко Чигле (1750) и Кушлара (2177). Од Кушлара гранична линија иде вододелницом Месте и Јаси Еврена-дере преко планине Рујна и излази на Ахлат-даг (1300), иде гребеном ка железничкој станици у Окчилару (41) и од ове тачке реком Местом до Егејског Мора.
генерал Фичев
потпуковник Станчов
капетан Пали
УГОВОР О МИРУ
између Краљевине Србије, Краљевине Грчке, Краљевине Румуније и Краљевине Црне Горе, с једне стране, и Краљевине Бугарске, с друге стране
Њихова Величанства Краљ Румуније, Краљ Јелина, Краљ Црне Горе и Краљ Србије, с једне стране, и Његово Величанство Краљ Бугара, с друге стране, испуњени жељом да учине крај садањем ратном стању у коме се налазе њихове земље и вољни да, у тежњи за редом, васпоставе мир међу Својим народима, толико много напаћеним, решили су да закључе коначни уговор о миру. Њихова Величанства су, у том циљу, наименовала Своје пуномоћнике, на име:
Његово Величанство Краљ Румуније:
Његово Превасходство Господина Тита Мајореска, Свог Председника Министарског Савета, Министра Иностраних Дела;
Његово Превасходство Господина Александра Маргиломана, Свог Министра Финансија;
Његово Превасходство Така Јонеска, Свог Министра Унутрашњих Дела;
Његово Превасходство Господина Константина Дисеска, Свог Министра Просвете и Црквених Послова;
Дивизијског Генерала Ађутанта К. Коанду, Генералног Инспектора Артиљерије и
Пуковника К. Христеска, Подшефа Генералштаба Своје војске.
Његово Величанство Краљ Јелина:
Његово Превасходство Господина Елефтерија Венизелоса, Свог Председника Министарског Савета, Министра Војног;
Његово Превасходство Господина Димитрија Панаса, Пуномоћног Министра;
Господина Николу Политиса, Професора Међународног Права на Париском Универзитету;
Капетана Ат. Егзадактилоса, и
Капетана К. Палиа.
Његово Величанство Краљ Црне Горе:
Његово Превасходство Генерала Сердара Јанка Вукотића, Свог Председника Министарског Савета, Министра Војног и
Господина Јована Матановића, некадашњег Отправника Послова Црне Горе у Цариграду.
Његово Величанство Краљ Србије:
Његово Превасходство Господина Николу П. Пашића, Свог Председника Министарског Савета, Министра Иностраних Дела;
Његово Превасходство Господина Михаила Г. Ристића, Свог Изванредног Посланика и Пуномоћног Министра у Букурешту:
Његово Превасходство Господина Др. Мирослава Спалајковића, Изванредног Посланика и Пуномоћног Министра;
Пуковника К. Смиљанића, и
Потпуковника Д. Калафатовића.
Његово Величанство Краљ Бугара:
Његово Превасходство Господина Димитрија Тончева, Свог Министра Финансија;
Генерал-мајора Ивана Фичева, Шефа Генералштаба Своје војске;
Господина Саву Иванчова, доктора и некадашњег Потпредседника Собрања;
Господина Симеона Радева, и
Генералштабног потпуковника Константина Станчова.
Који су се, на предлог Краљевске Румунске Владе, састали на Конференцију у Букурешту, снабдевени својим пуномоћствима, која су нађена у потпуном реду.
Пошто је међу њима споразум срећно постигнут, уговорене су ове одредбе:
Члан I
Од дана измене ратификација овог Уговора мир и пријатељство владаће између Његовог Величанства Краља Румуније, Његовог Величанства Краља Бугара, Његовог Величанства Краља Јелина, Његовог Величанства Краља Црне Горе и Његовог Величанства Краља Србије, као и између Њихових наследника и следбеника Њихових држава и поданика.
Члан II
Између Краљевине Бугарске и Краљевине Румуније, стара граница између Дунава и Црног Мора је, саобразно записнику војних делегата обеју страна и доданом протоколу Бр. 5 од 22. јула (4. августа) 1913. г. Букурешке Конферекције, исправљана овако:
Нова граница ће поћи од Дунава, узводно од Туртукаје, и изаћи на Црно Море јужно од Екрена.
Између ових двеју крајњих тачака гранична ће линија ићи трасом означеном на картама 1:100.000 и 1:200.000 румунског генералштаба, а према опису доданом уз овај члан.
Подразумева се изрично, да ће Бугарска, најкасније у року од две године, порушити фортификационе радове који постоје и да неће подигнути друге у Рушчуку, Шумли, у области између њих, и у зони од двадесет километара око Балчика.
Мешовитај комисији, састављеној од представника обеју Високих Страна уговорница, у подједнаком броју једних и других, биће стављено у дужност, у року од петнаест дана по потпису овог уговора, да повуче на терену трасу нове границе, саобразно горњим одредбама. Ова ће комисија председавати деоби непокретних имања и капитала који су до сада заједнички припадали срезовима, општинама или удружењима становника, као таквима, а који су раздељени новом границом. У случају неспоразума о траси и о мерама за изврење, обадве Високе Стране уговорнице се обавезују да се обрате трећој пријатељској влади с молбом да одреди арбитра чија ће се одлука о спорним питањима сматрати као коначна.
Члан III
Између Краљевине Бугарске и Краљевине Србије граница ће ићи саобразно записнику војних делегата додатном Протоколу Бр. 9. од 25. јула (7. августа) 1913. г. Букурешке Конференције, овом трасом:
Гранична линија ће поћи од врха Патарице на старој граници, ићи ће старом границом турско-бугарском и вододелницом између Вардара и Струме, изузимајући горњи део Струмичке долине који ће остати на српској територији; изаћи ће на планину Белашницу, где ће се спојити са границом грчко-бугарском. Појединачни опис ове границе и њена траса на карти 1:200.000 аустријског генералштаба додани су уз овај члан.
Мешовитој комисији састављеној од представника обеју Високих Страна уговорница, у подједнаком броју једних и других, биће стављено у дужност, у року од петнаест дана по потпису овог Уговора, да повуче на терену трасу нове границе, саобразно горњим одредбама.
Ова ће комисија председавати деоби непокретних имања и капитала који су досада заједнички припадали срезовима, општинама или удружењима становника, а који су раздељени новом границом.
У случају неспоразума о траси и о мерама за извршење обадве Високе Стране уговорнице се обавезују да се обрате трећој пријатељској влади с молбом да одреди арбитра чија ће се одлука о спорним питањима сматрати као коначна.
Члан IV
Питања која се односе на стару границу српско-бугарску биће уређена према споразуму постигнутом између обеју Високих Страна уговорница и утврђеном у Протоколу доданом уз овај члан.
Члан V
Између Краљевине Грчке и Краљевине Бугарске граница ће ићи, саобразно записнику војних делегата доданом Протоколу Бр. 9. од 25. јула (7. августа) 1913. г. Букурешке Конференције, овом трасом:
Гранична линија ће поћи од нове границе српско-бугарске на гребену Белашице планине и изаћи ће на ушће Месте у Јегејско Море.
Између ове две крајње тачке гранична линија ће ићи трасом означеном на карти 1:200.000 аустријског генералштаба а према опису доданом уз овај члан.
Мешовитој комисији, састављеној од представника обеју Високих Страна уговорница, у подједнаком броју једних и других, биће, у року од петнаест дана по потпису овог уговора, стављено у дужност, да повуче на терену трасу границе саобразно горњим одредбама.
Ова ће комисија председавати деоби непокретних имања и капитала, који су до сада заједнички припадали срезовима, општинама и удружењима становника, и који су раздељени новом границом. У случају неспоразума о траси и мерама за извршење обадве Високе Стране уговорнице се обавезују да се обрате трећој пријатељској влади с молбом да одреди арбитра, чија ће се одлука о спорним питањима сматрати коначном.
Подразумева се изрично да се Бугарска још од сада одриче сваких претензија на острво Крит.
Члан VI
Врховне Команде војсака биће одмах извештене о потпису овог Уговора. И сутрадан по добивеном извештају Бугарска Влада биће обавезна да сведе своју војску на мирнодопско стање. Она ће упутити трупе у њихове гарнизоне, где ће се приступити, у најкраћем року, распуштању разних резерава њиховим кућама.
Трупе чији би се гарнизон налазио у зони војне окупације једне од Високих Страна уговорница биће упућена у које друго место старе бугарске територије и моћи ће се вратити у своје редовне гарнизоне тек по евакуацији окупационе зоне, о којој је горе реч.
Члан VII
Евакуација бугарске територије, и старе и нове, почеће одмах по демобилизацији бугарске војске и биће довршена најдаље за пет- наест дана.
За све ово време, за румунску операциону војску демокрациона зона биће означена линијом Шиштов – Ловчеа – Турски Извор – Глозен – Златица – Мирково – Араба Конак – Орханија – Мездра – Враца – Берковица – Лом – Дунав.
Члан VIII
За време окупације бугарских територија, поједине војске задржаће право реквизиције плаћајући готовим новцем.
Оне ће се моћи на тим територијама служити слободно железницама за пренос трупа и снабдевање сваке врсте, а месне власти неће имати право на накнаду.
Болесници и рањеници на тим територијама биће под заштитом тих војсака.
Члан IX
По измени ратификација овог уговора, а што је брже могућно, измењаће се међусобно ратни заробљеници.
Владе Високкх Страна уговорница одредиће свака нарочите изасланике за примање заробљеника.
Сви заробљеници који се налазе у рукама једне Владе биће предани изасланику оне Владе којој припадају, или његовом опуномоћеном заступнику, на месту које ће утврдити заинтересоване стране.
Владе Високих Страна уговорница поднеће једна другој, и што је могућно брже по предаји свих заробљеника, рачун непосредних издатака које су поднеле за старање и издржавање заробљеника, од дана заробљења или предаје до дана смрти или враћања. Од сума које би Бугарска дуговала једној од Високих Страна уговорница одбиће се суме које би ова дуговала Бугарској, и разлика ће бити плаћена Влади повериоцу што пре по измени горе поменутих рачуна о издатцима.
Члан X
Овај ће уговор бити ратификован и ратификације биће измењене у Букурешту у року од петнаест дана или раније, ако то буде било могућно.
У потврду тога помоћници су га потписали и ставили на њ своје печате.
У Букурешту двадесет и осмог дана месеца јула (десетог дана августа) године хиљаду девет стотина тринаесте.
Потписали:
За Румунију: (М.П) Т. Мајореско с.р., Ал. Маргиломан с.р., Таке Јонеско с.р., К.Г. Дисеско с.р., Генерал Ађутант Коанда с.р., Пуковник К. Кристеско с.р.
За Грчку: (М.П.) Е.К. Венизелос с.р., Д. Панас с.р., Н. Политис с.р., Капетан А. Егзадактилос с.р., Капетан Пали с.р.
За Црну Гору: (М.П.) Генерал Сердар Ј. Вукотић с.р., Ј. Матановић с.р.
За Србију: (М.П.) Ник. П. ГХашић с.р., М.Г. Ристић с.р., М. Спалајковић с.р., Пуковник К. Смиљанић с.р., Потпуковник Д. Калафатовић с.р.
За Бугарску: (М.П.) Д. Тончев с.р., Генерал Фивчев с.р., Др. С. Иванчов с.р., С. Радев с.р., Потпуковник Станчов с.р.
СПОРАЗУМ
о граници Српско-Црногорској закључен између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе
Његово Величанство Краљ Србије и Његово Величанство Краљ Црне Горе, желећи да одреде границе између обеју братских држава у ослобођеним крајевима, решили су да закључе у томе смислу споразум и наименовали су, тога ради, своје пуномоћнике и то:
Његово Величанство Краљ Србије:
Генерала Господина Милоша Божановића, свога почасног Ађутанта и Министра Војног;
Његово Величанство Краљ Црне Горе:
Господина Мирка Мијушковића, свога Министра Просвете и Црквених Послова.
Који су, показавши своја пуномоћства и нашавши да су пуноважна, уговорили ове чланове:
Члан I
Граница између Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе почиње:
Од босанско-херцеговачке границе северно од коте 1386, источно од села Декаре, затим преко коте 1386, па косом између села Ђаковића и Кукоровића, пресецајући речицу Поблачицу западно од села Вртаче, одакле иде право на Пијевчеву Главу (кота 1366); одакле на југоисток главним гребеном на Вис (кота 1432), на коту 1222, гребеном Градине Планине на Меднисат (кота 1405), одавде опет гребеном на Капавицу (кота 1443). Од Капавице граница иде гребеном на Чемерно (кота 1420), па на коту 1300 – Клик (кота 1351), од Клика гребеном на Корачицу (кота 1345), и даље опет гребеном на Комину (кота 1398), коту 1412, 1406 и пресецајући пут Пријепоље – Пљевља између карауле и хана, граница избија на коту 1394, одакле продужује гребеном на Црни Врх (кота 1347), и даље гребеном преко коте 1496 и Камене Горе на коту 1412 и 1213; кота 1441, 1387, 1402 и даље гребеном на Вранац. Од Вранца граница иде гребеном на Бихов гроб (1226), Бијело Поље, на Радујево брдо (кота 1360); одатле даље гребеном преко Кичевског брда на коту 1250; одавде на исток косом између села Кање, које остаје Србији и села Метанац, које остаје Црној Гори; пресеца реку Лим у висини између ова два села, а затим пресеца косу “Смрчева Гора”, остављајући село Вољовац и Борошећи Црној Гори а Крајиновиће и Баре Србији, избија на безимени вис јужно од коте 1400; одавде граница иде нешто мало на југоисток и, остављајући село Мојстир Црној Гори а Вишњево Србији, избија на Црни Врх (кота 1500). Одатле граница иде гребеном на југ на коту 1550 и даље на југоисток гребеном на Крушчицу (кота 1409) остављајући села Пожегиње, Савино Поље, Доња Корита, Махалу и Горња Корита Црној Гори, а села: Црвско и Баљаре Србији. Са Крушчице, од коте 1409, граница иде гребеном на вис Моравац, одакле скреће на југ гребеном западне Коњске реке и даље повија гребе- ном на југоисток док не избије на коту 1518. Од коте 1518 граница иде гребеном преко Градине и Букове Шуме на Обре, а затим продужава косом која чини вододелницу Годуљи (Доловци) и њеним десним притокама и спушта се у реку Ибар на ушће потока Јабланица, остављајући Црној Гори села: Припећ, Вугу, Качаре и сва остала, која леже јужно од ове косе; а Србији припадају сва села, која леже у долини реке Годуље (Доловке) и њених десних притока. Од ушћа потока Јабланице и Ибра граница се пење овим потоком на Мокру Планину на вис Мокра (кота 1500) и даље гребеном до закључно са безименим висом, од кога се одваја коса Черефтуљ. Од безименог виса граница се спушта потоком источно од косе Черефтуљ у реку Ракош и даље иде овом реком до њеног утока у реку Клину. Одавде граница иде реком Клином до њеног утока у реку Бели Дрим. Затим граница иде Белим Дримом до српско-црногорско-албанске тромеђе.
Ова погранична линија утврђена је према карти 1:200.000 аустријског генералштаба, приложеној овом споразуму, а потписаној од пуномоћника обеју Страна уговорница.
Члан II
Мешовитој комисији, састављеној од по два представника обе Стране уговорнице, биће у року од петнаест дана по подпису овога споразума стављено у дужност да повуче на терену трасу границе саобразно горњим одредбама.
У случају несугласица при обележавању границе на терену, ако се карта не би слагала са тереном, онда се обе Стране уговорнице обавезују, да се обрате Царској Руској Влади с молбом да одреди једног свога вишег официра да спор пресуди. Одлука његова коначна је и обавезна је за обе Стране.
Члан III
Повлачење војске и грађанских власти са територије која остаје другој уговорној Страни, извршиће се одмах по ратификацији споразума, а најмање у року од петнаест дана после ратификација.
Члан IV
Онај ће споразум бити ратификован, а ратификације биће измењене у Београду у року од десет дана од дана потписа овог споразума, или и раније, ако то будо било могућно.
У потврду тога пуномоћници су га потписали и ставили на њ своје печате.
Састављено у два примерка у Београду тридесетог октобра хиљаду девет стотина тринаесте године.
Министар просвете и Црквених послова М. Мујишковић
Почасни Ађутант Њ. В. Краља, Министар Војни, Генерал,Мил. Божановић (М. П.)
П.П. У овом споразуму постоји једна тајна клаузула.